Посланици о изменама изборних закона, највише полемике о одредби да један бирач може да подржи више листа

Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић се током дискусије осврнуо на изјаве посланика владајуће коалиције да је њих по доласку на власт чекао посао увођења јединственог бирачког списка наводећи да је тај списак уведен 2011. године, пре доласка СНС-а на власт.

На то му је председница Народне скупштине Ана Брнабић одговорила да је закон о јединственом бирачком списку усвојен још 2000. године, али да списак није формиран за време бивше власти.

Митровић је одговорио да су по извештајима ОДИХР-а избори пре 2012. године били оцењени као слободни, на шта је Брнабићева одговорила да је "нормално да су били слободни када није било бирачког списка".

"Ма слободни су били избори. Kако нису били слободни? Није било бирачког списка, нормално. Гласа свако како ви кажете да гласа", рекла је Брнабићева.

Потпредседница парламента из редова СНС-а Марина Рагуш је навела да се у време бивше власти није могло доћи до простора за оглашавање на националном сервису у време кампање.

"У изборној кампањи нисте могли да остварите простор, на шта имате права, на националном сервису, нисте могли да купите ако сте хтели, јер је неко откупио целокупан рекламни простор", рекла је Рагуш.

Посланик ССП-а Бранко Миљуш се осврнуо на то што је сет изборних закона предложио појединац, односно посланик Петрашиновић, а не Влада и рекао да то јесте у складу са законом, али не и са политичком праксом.

"Пре свега због важности теме, па се може рећи да Влада у овој ситуацији поступа неодговорно", рекао је Миљуш.

Посланица СНС-а Татјана Николић је оценила да је предложени сет закона проевропски и да служи на добробит грађана.

"Све измене и допуне закона које је предлагач предвидео и које су саставни део овог докумената који је данас пред нама, представљају пуни останак Србије на европском путу и усклађивање са европским прописима, а све у складу са интересима Републике Србије, нашим Уставом и законодавством", рекла је Николићева.

Посланик СНС-а и предлагач измена четири изборна закона Мирослав Петрашиновић рекао је током расправе у Скупштини Србије о изменама изборних закона да је власт до сада имплементирала 12 од укупно 25 препорука ОДИХР-а и одбацио тврдње опозиције да се препоруке селективно примењују.

"Оно што је права истина и што грађани Србије треба да знају јесте да смо се ми, као једна одговорна власт која поштује међународно преузете обавезе, обавезали на то да ћемо све препоруке ОДИХР-а имплементирати у наше позитивно законодавство и наше позитивно правне прописе", рекао је Петрашиновић који је предложио измене четири изборна закона.

Поручио је да ће се наставити са примењивањем препорука ОДИХР-а и навео да су за изборне законе организована јавна слушања и да су били укључени представници цивилног сектора и стручне јавности.

Указао је да је једна од препорука била да се уведу стандардизоване обавезне обуке за све чланове и потенцијалне чланове локалних изборних комисија и бирачких одбора, укључујући и проширени састав ових органа.

"Kако је препоручено препоруком ОДИХР-а, тако смо имплементирали и кроз Закон о избору народних посланика и кроз Закон о локалним изборима да ове обуке буду обавезне како за чланове градских и општинских изборних комисија, тако и за чланове бирачких одбора", рекао је Петрашиновић.

Такође, кроз одредбе ових закона обавезан је РИK да предвиди програм и начин спровођења обука, а када су у питању бирачки одбори, ту је остављен рок да се примењује од 1. јануара 2028. године, имајући у виду чињеницу да јако велики број људи партиципира у бирачким одборима, односно да је то негде између 150.000 и 200.000 људи.

Усваја се и препорука која се тиче едукације бирача, а већ је испуњена и она која се тиче ревизије бирачког списка изменама Закона о јединственом бирачком списку.

Према његовим речима, на веб презентацији РИK-а се може видети и полна заступљеност и то је била једна од препорука ОДИХР-а.

Такође, додао је, Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетна питања на својој седници донео је одлуку да се образује сектор за подршку рада Републичке изборне комисије и на тај начин учињен је још један корак ка испуњавању препорука ОДИХР-а.

Петрашиновић је навео да је једна од препорука ОДИХР-а коју је власт применила тиче уклањања ограничења против давања подршке за више од једне листе.

Додао је да је власт усвојила и препоруку да се ревидира законодавство, како би се кандидатима омогућило да исправе све уочене недостатке у документацији за подношење изборне листе, након што Републичка изборна комисија објави своју одлуку.

Навео је и да је испуњена препорука да се спроведу мере којима се у потпуности остварује право свих изборних актера на приступ и коришћење јавних простора за потребе кампање под једнаким условима.

"У складу са овом препоруком, ми смо одговорили на тај начин што смо основали контакт центар за пријаву кршења изборних одредби у оквиру Министарства за државну управу и локалну самоуправу, где сваки актер изборног процеса, уколико примети да је дошло до кршења изборних права у смислу презентовања странке и једнаких услова на вођење изборне кампање, може то и да пријави", рекао Петрашиновић.

Подсетио је да је испуњена и препорука да се размотри додатно прецизирање правних критеријума за одређивање статуса националне мањине и процедура за њихову регистрацију, а да би се спречила злоупотреба посебних одредби за листе националних мањина.

Петрашиновић је навео и да је испуњена препорука да се обезбеди адекватан простор за бирачка места како би се спречиле гужве и осигурала тајност гласања, и омогућио лак и независтан приступ бирачима са физичким инвалидитетом.

"Смањивали смо број бирача по бирачком месту да бисмо на тај начин смањили гужву на бирачком месту, тако да сва она бирачка места која имају преко 1.800 бирача, ми смо их делили на бирачка места са 900 бирача", рекао је Петрашиновић.

Навео је и да је испуњена препорука да би законом требало утврдити разумно кратке рокове Уставном суду за разматрање изборних жалби и омогућити продужени временски оквир за спровођење поновљених избора.

Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић оценила је да ће суштина проблема у изборном процесу остати нетакнута.

"Брнабићева је рекла да смо морали да чекамо Српску напредну странку да би се примениле ОДИХР препоруке, па моје питање је онда – ако смо већ морали да чекамо СНС, шта је био проблем да се крене од приоритета? Што нисмо кренули од оног што је стварно важно за изборни процес у Србији", упитала је Стојменовић.

Истакла је да је за њу најважније да када бирач иде да гласа, како је рекла, "није уцењен ни застрашен".

Посланица Социјалистичке партије Србије Дијана Радовић рекла је да СПС сматра да нема мање важних и несуштинских, како су неки опозициони посланици говорили, козметичких промена, додајући да је свака промена важна, јер се директно одражава на поверење грађана у изборни процес.

"Сматрамо да ће ове измене и допуне допринети ономе чему сви тежимо, а то је већој демократичности нашег изборног процеса, да ће допринети већој правној сигурности, али и свеукупној релаксацији у друштву", рекла је Радовићева.

Истакла је да је СПС сугерисала да је поред нормативног уређења изборних закона важна атмосфера у којој ће се избори одржавати. 

Посланица Србија центра Верица Милановић изјавила је да посланици те странке неће подржати предложене измене и допуне изборних закона и навела да предлагањем таквих измена прописа "власт обмањује грађане Србије, ОДИХР, Европску унију, али и своје гласаче".

"Стварањем привида да желите да побољшате изборне услове, привида да уважавате примедбе ОДИХР-а, а да је нека тамо зла опозиција стално незадовољна и незахвална, говори у прилог да ви не прихватате, не признајете да нешто није у реду са изборним процесом у Србији, а када то не прихватате никаква опција не постоји да ћете било шта променити", рекла је Верица Милановић.

Критиковала је власт да је створила дубоку подељеност у друштву и кризу поверења у изборни процес тврдећи да је бирачки списак препун умрлих који и даље гласају, као и фантомских бирача који не живе на уписаним адресама.

"Увели сте довођење бирача организовано да гласају, иако на то немају законско право, и увели да на дан избора имамо поново сеобу Срба", навела је Милановићева и додала да се у бирачким одборима спроводити "бугарски воз" и убацивање унапред заокружених листића.

Посланик Српске напредне странке Александар Мирковић рекао је да покушава цео дан да схвати да ли опозиција, која је тражила измене и инсистирала на примени ОДИХР препорука, жели или не жели да се те препоруке усвоје.

"Ви сте ти који сте инсистирали да један гласач може да потпише више листа. Дакле, то је био ваш захтев, ваша жеља, ви сте то причали људима и објаснили им да је то добро. Шта се сад променило у неком тренутку да сте против тога? Ја и даље покушавам да схватим за шта сте ви заправо", рекао је Мирковић.

Додао је да СНС као највећа странка у Србији нема проблем са прикупљањем потписа и да је управо у интересу опозиције да један бирач може да да потпис за више изборних листа.

Посланица СНС-а Драгана Арсић рекла је да су предлози закона директан одговор на потребу за додатним јачањем поверења у изборни систем.

"Изменама изборних закона, уз недавно усвојени Закон о јединственом бирачком списку, заокружује се један процес, а у том процесу радило се предано и одговорно, и оно што је битно напоменути, у том процесу чланови владајуће већине показали су спремност за дијалог", рекла је Арсићева.

Сматра да је добро решење то што су прописане обавезне и стандардизоване обуке за чланове бирачких одбора, а које ће спроводити Републичка изборна комисија.

"И ове обуке свакако допринеће јачању капацитета бирачких одбора, стручности бирачких одбора, али исто тако и општинских и градских изборних комисија и, на крају крајева, довешће до смањења грешака које су се појављивале", рекла је Арсићева.

Посланици су наставили расправу о изменама сета изборних закона, а председница парламента Ана Брнабић рекла је да јој није јасно зашто је опозиција против тога да један бирач може да подржи више изборних листа, јер када се погледа извештај ОДИХР-а из 2008. године, како је навела, то се догађало, али није било у складу са законом.

Брнабићева је указала да је СНС кренула још 2012. године да ради на препорукама ОДИХР-а и да се она као министарка за државну управу и локалну самоуправу својски потрудила да ради на томе, јер је у интересу грађана било да постоји траснпарентна јавна управа.

"Српска напредна странка је тако формирала јединствени бирачки списак", рекла је Брнабићева.

Додала је да је као министарка за државну управу и локалну самоуправу обезбедила да се захваљујући еУправи тај јединствени бирачки списак објави на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе.

"Свака локална самоуправа има објављен број бирача у тој локалној самоуправи. Онда, да бисмо додатно повећали транспарентност, одлучили смо да на месечном нивоу ажурирамо број бирача по локалној самоуправи, а управо како не би могло да дође до фантомских бирача и како не би могло да долази до преливања из једне локалне самоуправе у другу", објаснила је Брнабићева.

Поред тога, радило се, како је додала, и на много бољој контроли на бирачким местима.

"Пре Српске напредне странке није било записника који свако потписује, и онда свако из сваке листе која учествује на изборима добије тај потписани записник да може да провери онда када се тај записник однесе у локалну, односно Републичку изборну комисију, да ли је то управо тај записник, да ли су то управо ти бројеви. А додатно, да би имали и контролу грађана, један примерак записника се налепи и на бирачко место", рекла је Брнабићева.

Kако је истакла, ничега од тога није било пре Српске напредне странке.

"Е сада смо дошли и до ових препорука. Оно што ми није јасно је због чега сте ви сви против тога да један бирач може да потпише више изборних листа", питала је Брнабићева опозицију.

Истакла је да се може приметити, када се погледа ОДИХР-ов извештај из 2008. године, да је тога било.

"Kод поступка провере потписа подршке бирача пронађен је ограничен број потписа преминулих и малолетних лица, то је 2008. године. То је када сте ви сви блокадери из бивше власти водили ову државу и то су били такви изборни услови. Или лица која су подршку дала за више од једне изборне листе, присуство потписа преминулих и малолетних лица је било изненађујуће, пошто је целокупни поступак потписивања листа био под директним надзором судских службеника. Такви су били и судски службеници", прокоментарисала је Брнабићева.

Kако је закључила, пошто су већ тада, а било је против закона, давали да један гласач подржи више изборних листа, упитала је што сада не желе да то омогућимо законима.

Посланици Скупштине Србије наставили су после једночасовне паузе расправу о сету изборних закона које је у скупштинску процедуру упутио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.

На дневном реду седнице су предлози за допуну Закона о избору председника, измене и допуне Закона о избору народних посланика, измене и допуне Закона о локалним изборима и измене и допуне Закона о уставном суду.

Кључна новина у овим законима је то што ће један бирач моћи да подржи више од једне изборне листе и што ће чланови бирачких одбора, општинских и изборних комисија морати да прођу обуку коју организује Републичка изборна комисија, а након обуке добијаће сертфикате који ће важити три године.

Према речима посланика Зелено-левог фронта Роберта Козме, посланици се баве изборима, јер, како тврди, "Српска напредна странка и њихови коалициони сателити краду изборе".

Oн је оценио и да се изборни закони не баве кључним препорукама ОДИХР-а од којих се једна односи на избор новог састава РЕМ-а како би то водило до слободних и независних медија и нормалне медијске сцене у Србији.

"Ви то не желите, три пута сте то показали", рекао је Козма тврдећи да су када је требало да се изаберу стручни људи процеси прекинути.

Козма је рекао и да је једна од препорука била да се заустави функционерска кампања, да се државна каса не користи као да је партијска, као и да се не врши притисак и застрашивање бирача.

"Такође, кључна препорука била је да се изврши ревизија бирачког списка. Као што видимо, све радите да се то не уради кроз ову комисију", тврдио је Козма наводећи и да се не објашњава шта подразумева обука чланова бирачких одбора.

За њега је спорно и што група грађана може да формира листу националне мањине која ће учествовати на изборима.

"Нешто нисмо чули Савез војвођанских Мађара да се пуно побунио против оваквог начина омогућавања такозваног мањинског заступања. Ја се то питам, јер зато што сте ви заправо одустали да самостално наступате на локалним изборима, него зато што сте се укрцали на воз са Српском напредном странком", упитао је он.

На то је Александар Мирковић рекао да је сигуран да ће СВМ изаћи на изборе, за разлику од Зелено-левог фронта који о томе доноси одлуку у зависности од тога, како је рекао, да ли се избори одржавају лети или зими.

"Оно што је овде много важније и опасније је да људи који исцепаше ђонове по белом свету, што би народ рекао, сада нападају и Европу и Европску унију и сада покушавају да деградирају и ОДИХР препоруке", рекао је Мирковић.

Како је додао, свашта је могао да очекује, али да ће највећи еврофанатици нападати Европску унију и ОДИХР препоруке, то није могао ни да претпостави.

Посланик СПС-а Угљеша Марковић је истакао да ће посланичка група те странке у дану за гласање подржати измене изборних закона, додајући да имају одређене примедбе на неке од законских решења по препорукама ОДИХР-а.

Као пример је навео измену по којој се рок за понављање избора продужава на 30 дана, наводећи да би то у случају понављања избора на неком бирачком месту више пута, продужило цео изборни процес и да би се дуже чекало за коначне изборне резултате.

Он је казао да подржавају измену закона која се тиче обуке изборних посматрача, али је довео у питање како ће се то у пракси спроводити, подсећајући да у Србији постоји више од 8.500 изборних места.

Марковић је навео је да је Србија земља која предњачи по питању испуњавања препорука ОДИХР-а и да је до сада усвојено више од 70 препорука, док је поређења ради, Немачка усвојила око 30.

Посланик СДПС-а Муамер Бачевац рекао је да је поверење у изборни процес вероватно најбољи маркер стања демократије у једној земљи и додао да се у тој странци радују кад се поправља изборни систем и изборно законодавство.

Што се тиче предлога да се бирачима омогући да подрже више листа приликом прикупљања потписа, Бачевац сматра да ту нема ничег спорног и да је то по највишим стандардима демократије и политичког плурализма.

"Наравно да се и ово може злоупотребити и да од тога се треба чувати и водити рачуна да се не јављају фантомске листе и да се ово не искористи за некакав политички изборни инжењеринг. И када је реч о изменама које се односе на изборне листе националних мањина, ми смо становишта да је ово питање екстремно комплексно и да захтева координисану реформу и преиспитивање већег броја прописа, као и регистра политичких странака", рекао је он.

Како је казао, предложено решење је добро у контексту да ће свака листа националне мањине морати јасно да буде означена, и то ће свакако спречити довођење бирача у забуну, чега је, како је рекао, нажалост, било.

"Међутим, инсистирање ОДИХР-а на омогућавању и групама грађана да у изборном процесу учествују као листе националних мањина не видимо као напредак или побољшање изборног процеса, већ као могућност за злоупотребе", рекао је он и додао да су поднели два амандмана којима желе да искључе ову могућност.

Посланик "Ми - снага народа" Слободан Илић је оценио да су предложене измене закона које се тичу изборног процеса у Србији "чисто козметичке" и према његовим речима, "јефтина пропаганда зарад европских ментора и европских шефова" власти.

Он је рекао да су бирачки одбори најмањи проблем у свим изборним процесима, јер функционишу годинама и десетинама година на један начин који је био уходан и који је релативно добро функционисао наводећи и да се последњих година избори најмање "краду" и најмање је злоупотреба на самом бирачком месту.

Илић је довео у питање законско решење којим се уводи обавезна обука чланове бирачких одбора, додајући да би се тако у кратком року морало обучити стотине хиљада људи, на шта је посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић одговорио да ће предложеним решењем РИК током целе године спроводити обуке.

"Управо због тога што знамо да се негде око 150.000-200.000 људи налази у саставу, како сталном тако и проширеном саставу бирачких одбора, РИК ће бити у обавези да током целе године организује обуке заједно са градским и општинским изборним комисијама, да би се на тај начин едуковали бирачи који ће се налазити у саставу тих органа за спровођење избора", рекао је Петрашиновић.

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Снежана Пауновић рекла је током расправе о изменама изборних закона у Скупштини Србије да су у бирачком списку у Србији уписане 1.343 особе старије од 100 година и да најстарији бирач живи у Земуну и има 113 године, одбацујући тако тврдње опозиције да се на списку налази више стотина хиљада преминулих гласача.

Она је тако одговорила посланику "Ми - снага народа" Слободану Илићу, а на његов навод да се у списку налазе стотине хиљаде људи који живе у иностранству, Пауновићeва је рекла да се они не могу брисати из списка.

"Када говорите о јединственом бирачком списку и о хиљадама, стотинама хиљада, како сте рекли, уписаних бирача без основа, то је јако тешка квалификација, која притом апсолутно не стоји. Када говорите о бирачима који се налазе у јединственом бирачком списку, а живе и раде негде у иностранству, то опет није никакав јерес. Јединствени бирачки списак је скуп неких података и околности које су уређене и неким другим законима. Може бити да се вама не допадају људи који не живе у Србији, али не може бити да на бази ваше емоције према њима ми сада те људе бришемо из бирачког списка", рекла је Пауновићева.

Истакла је да не постоји никаква могућност да постоје стотине хиљада преминулих бирача који се налазе у јединственом бирачком списку.

"Процес контроле јединственог бирачког списка траје чак дуже него што је период од када је усвојен закон којим је формирана Комисија за ревизију бирачког списка", рекла је Пауновић.

На критике опозиције о пријављивању више бирача на истим адресама, Пауновић је најавила да ће од 15. маја Комисији бити доступан и модул који ће омогућити да се на свакој адреси у Републици Србији прецизно провери попис броја пријављених бирача.

"Дакле, и та ће се прича завршити 14. на 15. у поноћ", рекла је Пауновић.

Посланик Илић је упитао министарку Пауновић колико има бирача у бирачком списку који имају више од 100 година, тврдећи да у списку постоје бирачи који су стари 140-150 година и да је само у Књажевцу пред протекле изборе било 563 бирача старијих од 100 година.

"Је л' ви мене хоћете да убедите да је то прави податак, да то нису лажни бирачи ? Да имамо бираче из 19. века у бирачком списку?", упитао је Илић.

Пауновић му је на то одговорила да у целој Србији има 1.343 особе уписане у бирачки списак које имају више од 100 година, а да најстарији гласач има 113 година и живи у Земуну.

"Дакле никакве хиљаде, никакве стотине хиљада. Ово је податак који је врло проверљив. Зато имате институт Комисије за контролу бирачког списка. Све своје сумње, укључујући и тих, како сте рекли, 500 људи, ја то заиста не знам, увид који у бирачки списак има комисија, министар нема. И не треба да има. Али ви имате могућност да преко ваших људи који седе у Комисији сада проверите свако потенцијално име за које сматрате да је неосновано уписано у бирачки списак", казала је Пауновићева.

(Танјуг)

Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да се у извештају ОДИХР-а после избора у децембру 2023. године налазе 25 препорука како би се у Србији отклонили недостаци везани за изборни процес и изнео тврдњу да власт испуњава само пет препорука и да је реч о, како је навео, "козметичким променама".

Говорећи о предстојећим изборима, Алексић је рекао да ће на изборе у Србији изаћи и опозиција и студенти у блокади, какви год буду били изборни услови и оценио да ће они победити.

Алексићу је одговорио шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов, који је истакао да је резултат на претходних 15 локалних избора био 15:0 у корист власти, да ни на једним опозиција није победила и поручио опозицији да се уозбиље и да осмисле неку политику.

Одговарајући на оптужбе посланика опозиције о наводној корумпираности власти, посланик СНС-а Угљеша Мрдић је рекао да о криминалу и корупцији говоре "они који су спроводили криминал и корупцију из бившег режима до 2012. године у Србији, до 2014. године у Београду и до 2016. године у АП Војводини".

"Пошто нису више покрајински секретари, градоначелници и министри, сада су нервозни зато што им треба још новца, још им треба новца од грађана и зато гледају да дођу на власт не би ли и даље наставили са оном њиховом политиком, политиком бившег режима, да они живе добро на штету грађана", рекао је Мрдић.

Посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић је одбацио тврдње опозиционих посланика да ће изменама изборних закона РИК моћи да дискриминише било кога ко није предложен од стране посланичке групе СНС-а или од подносиоца листе СНС-а када је обука посматрача у питању.

"Буквално сва лица, без обзира на њихова политичка уверења и ставове, имаће право да прођу обуку. Уколико успешно прођу обуку, да добију потврду и на тај начин партиципирати како у градским и општинским изборним комисијама, тако и у бирачким одборима", рекао је Петрашиновић.

Он је додао да посланици опозиције две године говоре да треба да се прихвате све препоруке ОДИХР-а и да се имплементирају, а онда када власт реши да то имплементира, говоре да не треба да се прихвате препоруке.

(Танјуг)

Посланица Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић оценила је да предложени закони "нису изборни, већ изигравање закона за очување на власти картела браће Вучић, који зна да без манипулације, без притисака, злоупотребе институција, пропаганде и изборне крађе не може више да победи“.

"Сада би картел браће Вучић да искористи препоруке ОДИХР-а као димну завесу за легализацију својих досадашњих нелегалности. Као и увек, код Вучића форма је квазиевропска, а суштина мафијашка. Формално глуме реформе, а суштински праве нови систем само са софистициранијим инструментима за манипулације на изборима", рекла је Тепићева.

Тепићева је рекла да ССП неће гласати за ове "изврнуте и манипулативне законе", јер ти закони нису оно што је ОДИХР тражио.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов рекао је да предлог посланика СНС-а Мирослава Петрашиновића управо оно што ОДИХР тражи.

"ОДИХР то тражи јер сте ви ишли около и кукали и плакали", рекао је Јованов, обраћајући се Тепићевој.

(Фонет)

Посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач одговорила је Стефану Јањићу поводом изјаве да и група грађана може да оснује мањинску листу. Истакла је да је став те странке да је у Србији начин заступања националних мањина добар, али и да треба размишљати о томе зашто је много странака регистровано као странка националне мањине и да ли је реч о злоупотребама. Додала је да је у прошлости било више таквих злоупотреба.

Ковач је истакла да СВМ препоруке ОДИХР-а сматра значајним и додала и да ће увек указивати на то уколико се неке странке понашају тако да желе да на лакши начин дођу до мандата.

Посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић је, одговарајући на Јањићеве критике измене закона које се тичу мањинских листа, одговорио да уколико је у питању група грађана која жели да стекне статус мањинске листе, у називу листе мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана.

"То је била једна од препорука ОДИХР-а на коју су они инсистирали. Ми испрва нисмо били за то, да не би дошло до злоупотреба. На крају смо их ипак прихватили, али са напоменом, односно са децидирано стављено кроз одредбу закона, да у називу те листе коју представља група грађана мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана", рекао је Петрашиновић.

(Танјуг)

Посланик посланичке групе Србија центра Стефан Јањић навео је да је Мирослав Петрашиновић 2021. године имао једну објаву на свом Фејсбук налогу "једна странка, једна земља, један председник", што је био мото нацистичке странке". Он је рекао да "има сличности између СНС и нацистичке странке".

Јањић је рекао да су од свих ОДИХР препорука изабране оне које највише омогућавају манипулацију СНС-a. Он је као пример навео одредбу да један бирач може да подржи више листа.

"Онда су се сетили да мањинску листу може да оснује и група грађана. Како ћемо знати да група грађана заступа мањинске интересе?", упитао је он.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је навела да је у тренутку када је Јањић рекао да "има сличности између СНС-а и нацистичке странке мува слетела на њега и рекла све што свако нормалан мисли".

Она је рекла да је и СНС био против тога да једна особа може да подржи више листа, али је та препорука ОДИХР-а морала да се спроведе.

"Хоћете да спроводимо препоруке ОДИХР-а или нећете – или неке хоћете, а неке нећете?", упитала је Брнабић опозицију.

На Јањићеву тврдњу да изменама закона нису у обзир узете препоруке које се тичу притиска на бираче, Брнабић је одговорила да је власт питала ОДИХР како да примени ову препоруку.

"Они су рекли 'да вам искрено кажемо, не знамо ни ми, зато што не постоји доказ о притиску на бираче. Постоји само наратив. Нисмо видели ниједан једини доказ, нико није показао ниједну једину особу, те смо морали да ставимо у извештај, али притисак на бираче нисмо видели у Србији'", навела је Брнабићева.

(Фонет, Танјуг)