Пут Србије ка чланству у ЕУ – очекивања у двосмерном колосеку
О наставку евроинтеграција, дијалогу са Приштином и даљем повезивању са Унијом председник Вучић разговарао је са шефом европске Делегације Емануелом Жиофреом. И поновио: Србија је посвећена свом европском путу и реформским процесима у циљу бољег живота свих грађана и достизања статуса пуноправног члана у Европској унији.
Десет дана од маратонских разговора у Охриду, стратешко опредељење Србије – чланство у Европској унији, никада јасније. У прилог томе, делови тамошњег споразума. Обе стране обавезале су се да процес нормализације и испуњавање обавеза из анекса вежу директно са процесом приступања.
"Биће позитивних ефеката на све у српском процесу приступања, а ако нема прогреса, нема испуњавања, биће последица, укључујући и финансијске. Бићете процењивани на основу испуњавања, ваш кредибилитет, ваш европски пут као и обим средстава на које можете да рачунате", рекао је портпарол Европске комисије Петер Стано.
То практично значи: све договорено биће укључено у тзв. мерила за поглавље 35 – о дијалогу Београда и Приштине. Слично је урађено и 2015. када је отворено. Сада се допуњава, а сагласност треба да дају све чланице. Дванаест тачака постаће критеријуми за европски пут Србије.
"На основу онога што се чује у дипломатским круговима Србија ће имати проблем да конструктивни приступ у дијалогу преведе у напредак ка ЕУ јер значајан број земаља чланица – источноевропске земље, балтичке земље, скандинавске и друге сматрају да не може бити говора о напретку пре него што се Србија усклади са заједничком европском спољном политиком односно санкцијама према Русији", каже извештач РТС-а из Брисела Душан Гајић.
Један од потписа на бриселском споразуму је и потпис тадашњег премијера – садашњег шефа дипломатије Србије. Околности, а и очекивања 2023. каже Дачић, нису другачија од оних пре деценију.
"Стално је било неких покретних мета односно циљева када испуните један захтев онда дође неки други, зато мислим да је време да Борељ и Лајчак, чланови европског Савета односно земље државе чланице испуне та наша очекивања односно да чврсто стану иза онога што су обећали, а обећали су напредак на европском путу", рекао је министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
На том путу у националном конвенту о ЕУ, очекују конкретну корист када је реч о приступу фондовима, али да би дошло до отварања кластера, верују да Србија мора да испуни друге услове.
"Не само по питању усклађивања спољне политике са политиком ЕУ и евентуалног увођења санкција Русији, већ и обавеза које се тичу досадашњих активности, досадашњих оцена које су дате у различитим областима, ми не стојимо претерано добро и заиста би требало убрзати и те реформе како преговарачки оквир не би остао само та једна шаргарепа", навела Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о ЕУ.
Оне који процес прате, подсећају, Србија се више пута у прошлости нашла пред двоструким блокадама – када напредак на једном пољу није довољан.
"Као што смо више пута имали проблеме са Хашким трибуналом или са питањем нормализације односа са Приштином", каже Гајић.
Дачић је упитао ако неће сада када је Србија конструктивна – када ће, зато ми сада очекујемо да то добије одређено сатисфакцију и валоризацију.
Последњи кластер Србија је отворила у децембру 2021. Од тада није било помака иако је више пута из Немањине речено – више поглавља је спремно.
Коментари