Шта грађани мисле о чланству у ЕУ и ставовима Брисела о Србији

Када је стигла одлука да Брисел укида визе Србији, подршка грађана евринтеграцијама била је највећа – изнад 70 одсто. Најмања када су изручени хашки оптуженици.

Небојша Лазаревић из Центра за европске политике указује да су европске интеграције давно престале да буду тема око које се људи расправљају.

"Ако причамо о некој конкретној политици ЕУ, где грађани виде неку непосредну корист, као што је заштита потрошача, заштита животне средине, да се онда говори у позитивном смислу и да се онда говори када ће код нас у Србији да буде таква заштита потрошача. Ако говоримо у политичком смислу о евринтеграцијама, онда се одмах делимо идеолошки на оне којима желудац ради и оне којима је мрско", наводи Лазаревић.

Александра Јоксимовић Центра за спољну политику истиче да би, уколико питате грађане где би они или њихова деца желели да живе, добити јако висок проценат оних који би желели да живе у земљама ЕУ. "То заправо говори о једној суштинској подршци", сматра Јоксимовић.

Став ЕУ о протестима – шта кажу грађани Србије

У истраживању и о актуелној ситуацији у Србији – 36 одсто грађана сматра да ЕУ треба недвосмислено да подржи студентске протесте, њих 60 одсто каже да је исправно да подржи право на протесте, али без мешања у унутрашње ствари Србије.

Занимљиво је да на протестима нема застава ЕУ, коментарисала је то питање и Марта Кос. Напомиње – планирају да боље представе предности проширења.

Небојши Лазаревићу је занимљиво да само 36 одсто грађана сматра да је ЕУ требала да подржи протесте.

"Говорим о зрелости наших грађана. Суштински, 60 одсто њих каже – требало је само да подсетите власти на право на окупљање, ништа више од тога. Што је тачно, јер ово би се могло сматрати као нека врста мешања у унутрашње послове, да су они кренули да мало конкретније подржавају. Марта Кос, оно што она изјављује, ја читам као жељу да остане полунеутрално, да нешто каже што ће се свидети властима, да нешто каже што ће се свидети грађанима, да ништа од тога не буде нетачно. Зато је јако лепо, пази шта говори", каже Лазаревић.

Шта би значило отварање кластера 3

Ниједна влада не би расписала референдум о уласку у ЕУ, а да пре тога не поведе озбиљну кампању у којој би комуницирала са грађанима шта су предности, а шта су трошкови.

То, кажу аналитичари, недостаје у Србији. С једне стране недостатак напретка, нема опипљивих користи за грађане, а са друге процес је оптерећен и разговорима о условима које Србија мора да испуни. Сигнал из Брисела би могао да буде у отварању кластера 3.

Александра Јоксимовић Центар за спољну политику оцењује да то не би представљало некакав суштински помак у европским интеграцијама, али у овом тренутку би симболички значило да је процес деблокиран и да се могу очекивати у наредним периодима некакви нови кораци, који би убрзали пут Србије ка европским интеграцијама, јер стоји да Европска комисија има стратешки циљ да се у овом мандату деси ново проширење.

Иако се више пута померао датум, према последњим најавама, Србија би кластер 3 у преговорима са ЕУ требало да отвори до краја јула.