Пчелари упозоравају на пад броја кошница - тржиште угрожавају фалсификати меда

Ипак, већи проблем од климатских промена за домаће пчеларе су фалсификати меда који притискају тржиште већ трећу годину заредом.

"То су 1,6 до два евра увозне цене тих фалсификата, а производна цена је од два до пет пута већа, у зависности од врсте меда“, истиче Живадиновић.

Додаје да су савремени фалсификати толико технолошки напредни да пролазе већину лабораторијских анализа.

Фалсификовани мед се, како каже, масовно увози, али постоји и домаћа производња. Последице су озбиљне – пчелари одустају од производње, а број кошница опада.

"Неће бити пчела да опраши и да подигне принос и ми ћемо сви, кад одемо на пијацу, плаћати далеко скупље пољопривредне производе“, упозорава Живадиновић.

Неефикасна контрола

Додатни проблем је и неефикасна контрола. Иако ветеринарска инспекција узима узорке, нове методе фалсификовања отежавају откривање. Живадиновић подсећа да је лабораторија са напредном методом откривања обијена недуго након увођења, а да до данас случај није решен.

Пчелари упозоравају и на могућност злоупотреба у извозу. Постоје сазнања да се увозни мед препакује и лажно представља као домаћи, што може угрозити извоз у Европску унију.

Економске последице су, како наводи, огромне.

"Пчеле опрашују и подижу приносе у пољопривреди за преко 600 милиона евра годишње у Србији“, истиче Живадиновић, додајући да би и мали пад приноса значио губитке од око 100 милиона евра.

Када је реч о подстицајима, тренутна субвенција износи 1.000 динара по кошници, што пчелари сматрају недовољним. Посебан проблем представљају злоупотребе, јер се, како тврди, дешава да појединци пријављују пчеле које не поседују.

"Откривен је лажни пчелар који је пријавио 400 кошница и узимао 400.000 динара, а није имао ниједну", наводи Живадиновић.

Као решење, предлаже се увођење дигиталног система контроле кроз еАграр, који би омогућио бољи надзор и смањио злоупотребе, уз очекивање да надлежни реагују и помогну стабилизацију сектора пчеларства.