Вештачка интелигенција улази у државну управу – прва министарства се већ пријавила на конкурс

Вештачка интелигенција све више постаје део јавне управе у Србији, а нови јавни позив већ је изазвао интересовање институција. Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић каже да су се поједина министарства пријавила већ првог дана конкурса.

"Има заинтересованих министарстава и агенција. Већ првог дана су се јавила чак четири министарства", истиче Јовановић.

Да би се вештачка интелигенција применила у јавном сектору, неопходно је испунити више предуслова.

"Постоје одређени предуслови када је у питању имплементација вештачке интелигенције – од знања које је потребно да би се асистенти вештачке интелигенције обучили, преко безбедности и безбедног чувања података, до опрезности да се не користе светски доступни алати као што су ChatGPT и Gemini због заштите података о личности", наглашава Јовановић.

Додаје да су подаци кључни ресурс за развој нових система.

"Подаци су нафта 21. века и без података нема развоја вештачке интелигенције", указује Јовановић.

Управо због тога, додаје, расписали су јавни позив и позвали различита министарства и државне агенције нудећи им техничку експертизу, могућност чувања података на безбедан начин када је у питању развој вештачке интелигенције и коришћење безбедних алата.

"Све у жељи да унапредимо нашу јавну управу. Позив траје до средине маја и после тога ћемо знати у којим секторима и у којим ресорима ћемо применити вештачку интелигенцију", објашњава Јовановић.

АИ већ у употреби – циљ ефикаснија и транспарентнија управа

Примена вештачке интелигенције у Србији већ је почела, пре свега кроз АИ асистенте на државним порталима. Грађани већ користе ове алате за добијање информација, а план је да се њихова улога значајно прошири.

"Већ сада имамо асистенте вештачке интелигенције са којима грађани разговарају и добијају одређене информације", каже Јовановић.

Како наводи, циљ је да се унапреди рад институција и квалитет услуга.

"Циљ је да правимо напредне услуге, да користимо асистенте у свом раду, како бисмо постали ефикаснији, да јавна управа буде економичнија, али и да грађанима и привреди пружамо боље и транспарентније услуге", истиче Јовановић.

Грађани предлажу нове услуге – од пријаве у Националној служби за запошљавање до венчања

Поред институција, у процес дигитализације укључени су и грађани, који могу да предложе услуге које желе да користе електронским путем. Због тога је у току пројекат "Ти предложи – Kанцеларија за ИТ дигитализује".

"Кроз овај јавни позив питали смо грађане које су то услуге које желе да имају на порталу електронске управе и на другим државним порталима. Иако је доста тога дигитализовано, већ сада нам се јављају нови предлози за нова решења", додаје Јовановић.

Међу идејама је пријава на Националну службу за запошљавање, али и заказивање венчање и добијање свих термина и припреме докумената приликом венчања.

"Пажљиво ћемо проучити све ове предлоге са ресорним министарствима, јер без њих не можемо приступити дигитализацији нових сетова услуга", наводи Јовановић.

Суперкомпјутери и дата центри – темељ дигиталне будућности

Паралелно са развојем услуга, Србија улаже у инфраструктуру. У Крагујевцу се завршава тестирање новог суперкомпјутера, који ће ускоро бити пуштен у рад и доступан и привреди.

"У самoм смо финалу и при крају тестирања нашег другог суперкомпјутера у Крагујевцу. Током наредне недеље очекујемо пуштање овог напредног рачунара", каже Јовановић.

"До сада је суперкомпјутер био бесплатно дат на коришћење факултетима, научно-технолошким парковима, институтима, стартапима. Свесни смо да даља примена вештачке интелигенције не може без привреде и због тога ћемо, чим пустимо овај супекомпјутера, позвати привреду и омогућити привреди да по ценама које су испод европских тржишних цена користе суперкомпјутер", додао је Јовановић.

Подсетио је и да је пре два дана у Скупштини Србије ратификован споразум за трећи суперкомпјутер који реализујемо у садашњој сарадњи са Владом Француске, а који ће стићи до краја године.

"Са кластером три велика суперкомпјутера имаћемо рачунаре који су сигурно најјачи у овом делу Европе и верујем да ће, поготово са укључивањем привреде, то поспешити примену у нашој држави и наравно, омогућити даљи економски раст", сматра Јовановић.

Поручује и да се планира даље ширење дата центара широм земље.

"У складу са стратегијом 'Србија 2030' ширимо капацитете не само у Kрагујевцу, већ припремамо терен за изградњу два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду. Постоје бројни разлози. Једно је сигурно, енергија која је потребна за изградњу дата центара, али и наша жеља да будемо на трансверзали која повезује Атину, Будимпешту и Беч – то нам даје шансу да велики светски играчи попут 'Мајкрософта' и 'Гугла' дођу у Србију", објашњава Јовановић.

И домаћи ИТ сектор суочава се са променама које доноси вештачка интелигенција.

"И ИТ сектор мора да се мења. Имамо пример да оне компаније које су остале традиционалне ће сигурно изгубити своје место на тржишту. Али ево, најновији подаци говоре да ИТ сектор не пада, иако су многи мислили да ће. Он наставља свој мали раст и ово је позив и ИТ компанијама – што пре имплементирајте и трансформишите своје пословање ка вештачкој интелигенцији", закључује Јовановић.