Скрнављење споменика као вандализам са поруком – друштвено насиље има свој потпис

Предраг Марковић подсећа да су Срби били међу народима са највећим жртвама у борби против нацизма.

Зато је, каже, интересантан избор споменика које су неименовани изгредници ижврљали кукастим крстовима.

"Наравно, може да се каже да су то вандали, али избор споменика је интересантан. Зато што је последњих деценија завладала атмосфера да су партизани апсолутно зло и да сви који су се борили против њих – добри. Нацртали су кукасти крст, што ваљда сматрају да су њихови идеолошки противници људи који су се борили за слободу овог народа, као што су Моша Пијаде и Лола Рибар. За то је крива једна атмосфера у друштву. Нико не би нашарао кукасти крст на споменик на Чукур-чесми. Није то изговорено, али то је атмосфера која доводи до закључка да је бити добар Србин значи бити антикомуниста и мрзети партизане", рекао је Марковић.

Објашњава да је српски народ дао највеће борачке жртве у борби против нацизма.

"Ниједан народ није дао процентуално толико бораца антифашиста као Срби. И сада, када Лоли Рибару, принцу Београда, који је погинуо са рођеним братом у борби за слободу, нашарате кукасти крст, ви одбацујете једну од најсветлијих традиција нашег народа. Кад се идеолошки знак ставља на знак супротне идеологије, то је већ нека врста поруке колико год она била луда, бесмислена, на ивици менталног здравља", нагласио је историчар.

Вандализам као одраз друштвеног насиља

Психолог Бранислава Стевић указала је да је вандализам присутан током читаве историје, али да се појављује у таласима, зависно од друштвених околности и санкција.

Истакла је да мотиви могу бити различити, али да је некако повећано насиље уопште у друштву.

"И ту не мислим само на нашу земљу, мислим генерално у свету. Вандализам као феномен је нешто што је познато кроз историју, али ми с времена на време имамо периоде када се он појављује чешће, као што видимо сад у овим ситуацијама које су се недавно десиле", рекла је Стевићева.

Стевићева мисли да за таква дела постоји врло мала или неадекватна санкција и да се онда, не само због личне неодговорности, може учинити било шта, а да се за то уопште не одговара.

Наглашава да је скрнављење споменика идеолошки мотивисано и да се разликује од појединачних испада агресије.

Одговорност друштва и пут ка "оздрављењу"

Марковић сматра да решење није само у кажњавању већ и у промени друштвене климе.

"То су вероватно дечаци од 17-18 година, да им упропасте живот да их негде затворе, то није решење. Решење је прво да ми као друштво оздравимо. Свако ко мисли да је партизанска војска злочиначка, он се не разликује од Томпсона. Томпсон има врло дирљиве стихове о Хрватском прољећу, како су Хрвати страдали. Значи ту у неким стварима нема сиве зоне. Или си за Томпсона или си за антифашизам", рекао је Марковић.

Стевићева је рекла да је одговорност на свим актерима друштва, посебно на медијима и јавним институцијама.

"Сви смо одговорни као појединци. Посебно бих истакла колико су медији одговорни. Некад волим да говорим да се ради заправо о једној колективној трауми овог друштва и подржавам ово што је овде речено да ми заправо као друштво треба да оздравимо", закључила је Стевићева.