Све нас је мање, друштво све старије – три кључне ствари могу да успоре неповратан процес

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је за 15 година изгубила више од 700.000 становника. Ако бисмо гледали просек, то је око 47.000 људи годишње.

Отприлике цео један град величине Бора нестане за 365 дана у нашој земљи. Највећи ударац Србија је доживела 2021, када је изгубила 74.000 људи.

Говорећи о узроцима демографског пада, демограф Власта Кокотовић Каназир истакла је за РТС да су негативан природни прираштај и исељавање становништва међусобно повезани процеси.

"Иако исељавање има значајну улогу, благу предност ипак дајемо природном прираштају, јер данас сведочимо последицама процеса који су у Србији започели још крајем осамдесетих и почетком деведесетих година“, каже Кокотовић Каназир.

Према њеним речима, само у последњих девет до десет година Србија је, на основу разлике између броја рођених и умрлих, изгубила око 430.000 становника. Овом губитку додатно доприноси интензивирање исељавања, посебно младог и репродуктивно најважнијег дела популације.

Исељавање младих

Иако не постоје потпуно прецизни подаци о миграцијама, Кокотовић Каназир указује да је реч о дуготрајном и све израженијем тренду.

"И без егзактних података, сви у свом окружењу видимо да много више младих одлази у иностранство. То није појава од пре годину или две, већ процес који траје дуже време и који се последњих година интензивира“, наглашава она.

Србија као једна од најстаријих земаља

Поред смањења броја становника, Србија се суочава и са убрзаним старењем друштва. Просечна старост становништва износи око 44 године и, како истиче Кокотовић Каназир, са сваким пописом се повећава за годину дана или чак више.

"Србија спада међу најстарије земље, не само у Европи већ и у свету. Удео старијих од 65 година износи скоро 23 одсто, што је више од просека Европске уније“, наводи она.

Иако у региону постоје земље са још неповољнијом старосном структуром, попут Хрватске и Бугарске, Кокотовић Каназир објашњава да је то углавном последица масовног исељавања након уласка у Европску унију.

Да ли је демографски пад неповратан

На питање да ли је демографски пад неповратан процес, Кокотовић Каназир истиче да демографи настоје да избегну апсолутни песимизам.

"У демографији не постоје инстант решења. Све мере које се уводе дају ефекте тек након дужег временског периода. Оптимизам постоји, али је умерен и заснива се на томе да морамо нешто да предузмемо“, каже Кокотовић Каназир.

Негативни трендови, додаје, не могу се у потпуности зауставити, али се могу ублажити.

Промена јавног наратива о демографији

Један од важних корака, према речима Кокотовић Каназир, јесте и промена начина на који се у јавности говори о демографским питањима.

"Не треба користити изразе попут ‘бела куга’ или говорити да ћемо нестати као нација. Потребно је реално сагледати стање и поставити питање шта смо урадили до сада и шта можемо да урадимо убудуће“, истиче она.

Мере постоје, али су ефекти дугорочни

Србија је, како подсећа, донела више стратегија и мера у области популационе политике, али њихови ефекти не могу се очекивати у кратком року.

"Финансијске мере јесу важне, али оне саме по себи нису довољне да подстакну младе да имају више деце или да остану у земљи“, оцењује Кокотовић Каназир.

Породица у центру демографске политике

Као најуспешније примере, она наводи земље које су своје политике усмериле ка породици и квалитету породичног живота.

"Најбоље резултате имају оне земље које су се фокусирале на усклађивање рада и родитељства, равноправно учешће партнера у одгајању деце и доступну стамбену политику. Демографска политика данас мора бити мултисекторска“, наглашава она.

Може ли се рачунати на повратак исељених

Говорећи о могућности повратка становништва из иностранства, Кокотовић Каназир истиче да то не би донело драматичан преокрет, али би могло да ублажи негативне трендове.

"Важно је да људи овде имају услове због којих ће се запитати да ли заиста желе да оду или да се, након одређеног времена, врате“, каже она.

Старење становништва и цена неодлагања мера

Кокотовић Каназир упозорава да ће одлагање мера имати све већу цену.

"Већ сада осећамо велики притисак на пензиони систем и тржиште рада, уз истовремено смањивање радног контингента због исељавања младих. Што пре почнемо да делујемо, ефекти ће бити бољи и трошкови мањи“, наглашава она.

Она указује и на промене у животним навикама младих, који се све касније одлучују на родитељство, дуже се школују и касније заснивају породице. Уз то, све је присутнији и проблем проналажења адекватног партнерства, као и растући проблем стерилитета.

Постоје ли успешни модели

Иако ниједна земља није у потпуности зауставила негативне демографске трендове, Кокотовић Каназир као примере наводи Француску и скандинавске земље, које већ деценијама спроводе мере усмерене ка квалитету породичног живота.

Три кључна правца деловања

Као приоритете, Власта Кокотовић Каназир издваја три области: усклађивање рада и родитељства, приступачнију стамбену политику и успоравање исељавања кроз системску бригу о квалитету живота младих.

"У тим областима лежи могућност да се негативни демографски процеси, ако не зауставе, онда бар значајно ублаже“, закључује Кокотовић Каназир.