Читај ми!

Становништво у Србији све старије, добра вест што се образоване мајке одлучују за рађање трећег и четвртог детета

У Србији се смањује број становника, од 2011. године то је нешто више од пола милиона. Гордана Бјелобрк са Oдсека за демографију и статистику здравства РЗЗСС каже да ће становништво у Србији бити све старије. До 2041. године очекујемо да свака четврта особа у Србији буде старија од 65 година, није добро што је дошло до промена у старосној структури становништва, каже Бјелобрк. Каже да је добра вест да се високообразоване мајке одлучују све чешће за друго, треће и четврто дете.

На Међународни дан становништва, процена Уједињених нација је да је у претходној години у свету живело 8,04 милијарде људи, а у Србији 6,62 милиона. У 2023, дневно је рађано готово 368.000 деце, а у нашој земљи 167, подаци су Републичког завода за статистику поводом Светског дана становништва. Од 234 земље Србија је на 111. месту по броју становника. Врхунац светске популације се очекује после 2080. године.

"До 2100. године не очекујемо да ће бити неког драстичнијег пада бројности светске популације. Значи задржаћемо се на око 10,4 милијарде становника. Индија, Египат, Етиопија, Нигерија су земље које ће утицати на тај највећи раст броја становника у периоду до 2100. године, након чега се очекује успоравање раста броја становника у свету", рекла је за РТС Гордана Бјелобрк са Одсека за демографију и статистику здравства РЗЗСС.

Кина је до краја 2022. године била земља са највећим бројем становника, тада примат преузима Индија, која сада има око 1,4 милијарде становника.

"Оно што је још битно – што Индија има врло ниску просечну старост становништва, просек је негде око 28 година, и то јој даје потенцијал за даљи раст броја становника. По просечној старости Кина је 'старија' 10 година и зато је дошло до те замене", објашњава Бјелобрк.

За то време у Србији се смањује број становника, од 2011. године то је нешто више од пола милиона. Рађена је пројекција на основу пописа 2011. године, али још није рађена пројекција на основу података добијених у попису 2022. године.

"У сваком случају до 2041. године очекујем да имамо нешто више од шест милиона становника. Мало је незахвално радити те пројекције, на глобалном нивоу долази до великих друштвених промена. Рат у Украјини изазвао је велика миграторна кретања која одређују број становника у великом броју земаља и мењају", каже Бјелобрк.

Најтеже утицати на наталитет

Према њеним речима, оно што није добро је што до 2041. године очекујемо да свака четврта особа у Србији буде старија од 65 година, сада је то сваки пети, тако да није добро што је дошло до промена у старосној структури становништва, све смо старији и бићемо старији у наредном периоду.

"Негативни природни прираштај је још од 1992. године. Има простора за мере, најтеже је утицати на наталитет, али може се утицати и на морталитет да не долази до драстичног пада и миграторна политика. Ми сада припремамо податке који се односе на стране држављане, од када се десио рат у Украјини, примећена су миграторна кретања ка нашој земљи која ће у наредном периоду утицати на број становника у Србији", рекла је Бјелобрк.

Напоменула је да нам пристижу мигранти из економских разлога, то нису избеглице, пре свега када се говори о руским држављанима то су целе породице које намеравају да остану овде да живе. Каже, ради се младом становништву у просеку 30 до 35 година старости, а то је оно што нам треба, а што можемо да обезбедимо барем делимично, кроз имиграцију.

Између два пописа из Србије отишло 180.000 махом образованих људи

"Према попису из 2022. године, регистровано је да је из Србије између два пописа отишло око 300.000 људи. Попис није добар извор када је реч о миграцијама, али просто ти људи нису ту и нема ко да дâ податке о њима, али ми не знамо да ли су они трајно у иностранству, али свакако је добар узорак да видимо о којој се старости ради и где су отишли", каже Бјелобрк.

Како је рекла, између два пописа из Србије је отишло око 180.000 махом образованих људи у старосном раздобљу од 20 до 49 година.

"Најчешће је реч о западноевропским земљама. Миграције не можете да зауставите, али бар да у држави створимо услове за те људе да остану и да их задржимо у земљи. Или и ако оду, да размишљају о повратку", каже Бјелобрк.

Истакла је да се побољшала образовна структура целокупне популације, а све чешће се високообразоване и запослене мајке одлучују за рађање другог, трећег и четвртог детета. "Мерама популационе политике можемо да утичемо да се ублажи пад броја становника и промени правац кретања", каже Бјелобрк.

недеља, 01. септембар 2024.
32° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару