Енергетска криза убрзава регионалне гасне и далеководне везе

Актуелна енергетска криза убрзава регионалне гасне и далеководне везе. Грчка, Србија, Северна Македонија и Бугарска договарају пројекте који ће читав регион учинити отпорнијим на поремећаје. 

"Географија и историја су нас делили деценијама. Енергија гради мостове стабилности и сарадње. Данашњи састанак потврдио је да су енергетска безбедност и регионална сарадња приоритет за све нас, договорили смо се о проширењу сарадње", рекао је Ставрос Папаставру, министар енергетике и заштитити животне средине Грчке.

"Иако су две земље у Европској унији, а две нису, подвукли смо важност регионалне сарадње, јер то доприноси спајању са јединственим тржиштем Уније. Разговарали смо о пројектима које има свака земља, али и о заједничким. Северна Македонија ради на гасном интерконектору са Србијом и са Грчком", рекла је Сања Божиновска, министарка енергетике Северне Македоније.

План Србије и Северне Македоније је да гасовод заврше до краја 2027. године. А Бугарска је потврдила да ће капацитет постојећег интерконектора са Србијом проширити за чак 80 одсто.

"Ми смо нагласили да Србија планира да улаже у наредним годинама и то је предвиђено планом Србија 2030 и Србија 2035 и то 1,2 милијарде евра у гасну инфраструктуру, у гасни програм, јачање гасовода кроз нашу земљу, пре свега од Ниша, Велике Плане преко Батајнице до Хоргоша, али и на истоку земље, јер планирамо да завршимо интерконекцију са Румунијом и да тај део земље боље гасификујемо и тај коридор ојачамо", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Учесници енегетског Самита обишли су и терминал за течни природни гас на острву Ревитуса. На тај ЛНГ терминал се рачуна као алтернативни правац дотока јер има слободног капацитета.

О напретку договореног, министри четири земље разговараће већ у септембру у Београду.