Паник тастер активиран, траг изгубљен – шта је све пошло по злу у несрећи код Међувршја

Саобраћајна несрећа у којој су погинуле две особе код Међувршја отворила је питања како функционише потрага за пунолетним особама и колико је ефикасан паник тастер у аутомобилима.

Професор Саобраћајног факултета у Београду Борис Антић каже да сва возила од 2018. године морају да буду опремљена паник тастером који се физички притиска од стране оних у возилу.

"Савременија возила, а мислим да је то био случај и са овим аутомобилом, су имала могућност аутоматског позива", каже Антић појашњавајући да се тај позив преусмерава на 192.

Професор објашњава да би тада све надлежне службе требало да започну потрагу за возилом при чему се позиција аутомобила добија на основу ГПС-а.

Антић каже да данима нико није приметио возило је због нижег нивоа терена где се несрећа догодила.

"Овде би у помоћ могли да приступе хеликоптери, неки дронови, термовизијске камере и на тај начин би овај аутомобил био веома једноставно пронађен", тврди професор Саобраћајног факултета.

Антић каже да је кривина деонице пута код Међувршја, где се догодила несрећа, блага и да тај део пута није био опасан.

Професор ипак објашњава да је проблем била заштитна ограда која је била оштећена те да не би дошло до оваквих последица да није била деформисана.

Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић каже да је био у контакту са оцем девојке која је погинула у Међувршју у саобраћајној несрећи.

"Отац је сумњао, наравно, био је већ на неки начин успаничен што се ћерка не јавља, али знате како, и он је некако рачунао, да ли је она у том моменту изгубила телефон, зашто се не јавља, да ли ће се јавити кад стигне… На жалост, у овом случају је потпуно други разлог нестанка", каже Јурић.

Потрага за пунолетним особама

Јурић каже да је важно да породице познају односе међу укућанима приликом нестанка пунолетне особе.

Истиче да је тешко проценити, поготово ако су неки нарушени односи у породици, да ли је нека одрасла особа заиста нестала или је изгубила телефон или неће да се јаве и слично.

Кључно је да ако постоји сумња да је нестанак оправдан, да тада не сме да се касни са пријавом.

"Битно је знати последње кораке саме нестале особе, евентуално друге неке детаље које би помогли полицији да што пре крену у потрагу и да пронађу несталу особу", каже Јурић.

"Полиција не мора да чека 24 сата од нестанка пунолетне особе"

У вези са увреженим наративом да како би се пријавио нестанк пунолетне особе мора да прође 24 сата, Јурић каже да полиција има могућност да по свом нахођењу крене у потрагу.

По пријави полиција прикупља све чињенице које ви као сведок нестанка имате.

"Полиција ће тражити од вас где је задњи пут особа виђена, које су чињенице, како је била обучена, да ли сумњамо и због чега сумњамо да је тај нестанак оправдан", каже Јурић.

Објашњава да полиција прикупља и додатне информације са терена, обавештава све службенике, поготово у региону где је особа нестала те да су већ на неки начин у потрази за несталим лицем.

Прошле године пријављено је око 1.700 нестанака одраслих лица, што оцењује као врло велики број.

Најчешћи број одраслих лица који нестају су заправо дементне особе, болесне особе.

У вези са потрагом за несталим посредством друштвених мрежа са апелом да се људи јаве уколико су их видели Јурић каже да је тако могуће нарушити потрагу полиције која би уследила ако се деле погрешне информације.

"Са друге стране, заиста, када се хватате за сламку, ви онда користите све што је у вашој моћи. И онда користите најчешће друштвене мреже. Друштвене мреже јесу један озбиљан алат", каже Јурић.

"Потребан јавни регистар несталих особа"

Истиче да је иницијатива Центра за несталу и злостављану децу да се успостави јавни регистар несталих особа.

"Тада би, када се појави у том регистру нестала особа, ви би имали адекватне, конкретне и истините податке које би се делиле на мрежама и које би биле координисане из самог Министарства унутрашњих послова", представља идеју Јурић.