Стармер одбија да оде, Сити у хаосу

Новинари, окупљени испред улице Даунинг број 10, очекивали су да се питање поверења премијеру барем постави после катастрофалних резултата лабуриста на локалним изборима у Енглеској и регионалним у Велсу и Шкотској.

Но, та тема није уопште била на дневном реду. Уместо тога, разговарало се о кризи на Блиском истоку.

Премијер Стармер обећао је са министрима да ће са сваким понаособ разговарати о резултатима избора и лидерском положају.

Но, када је министар здравља и потенцијални кандидат за новог лидера странке Вес Стритинг покушао да остане насамо са премијером, врата су му се затворила.

То су информације које новинари сазнају посредно.

Никакве конференције за медије није било, а министри су у резиденцију премијера улазили и излазили са осмесима на лицима, који су пре личили на фацијални грч, одбијајући да одговоре на питања новинара, осим оних који су јавно подржали Стармера.

Пљуште оставке

Затим су уследиле четири оставке нижих министара у року од исто толико сати. Прва је оставку поднела министарка за децентрализацију, вере и заједнице Мијата Фанбуле.

У писму премијеру Фанбуле је истакла да "иако је напретка било, лабуристи нису показали визију, брзину и амбицију, коју је мандат за промене од њих захтевао".

"Наша земља суочена је са огромним изазовима и народ вапи за потребним променама. Народ не верује да сте у стању да предводите те промене, а не верујем ни ја“, рекла је у својој оставци Мијата Фанбуле.

Исти потез затим је повукла министарка за права деце Џес Филипс, истакавши да су "важна дела, а не речи".

После њене, стигла је оставка министарке за жртве насиља Алекс Дејвис Џонс.

Она је од Стармера затражила да "у интересу државе објави распоред потеза пред одлазак са положаја".

"Обим изборног пораза за Сенед Камри – скупштину Велса и широм Уједињеног Краљевства је катастрофалан. Земља је рекла своје и морате да је послушате. Чекали смо четрнаест година да дођемо на власт и променимо животе људи које заступамо. Куцнуо је час за одважну и радикалну акцију", каже се у оставци министарке Алекс Дејвис Џонс.

После министарке из Велса, огласио се и министар из Шкотске.

Посланик за југозападни Глазгов и нижи министар здравља Зубир Ахмед нагласио је да је "Стармер главни разлог што гласачи лабуриста из 2024. године нису тој странци дали свој глас у 2026. години".

"У последњих неколико дана постало је јасно да је земља неповратно изгубила поверење у вас као премијера“, каже у својој оставци министар Ахмед.

Све четири оставке треба видети као поруке делова странке премијеру да мора да оде.

Лабуристи у парламенту су се ушанчили. Преко стотину посланика те странке потписало је писмо у којем се Киру Стармеру указује поверење.

Међутим, број оних, који траже његову оставку тренутно износи осамдесет седам и наставља да расте.

Праг од осамдесет један или двадесет одсто посланика странке је прекорачен. Но, поставља се питање ко ће бацити рукавицу у ринг?

Стармерови изазивачи

Најједноставнији избор је министар здравља Вес Стритинг, који је данас безуспешно покушавао да о томе разговара са премијером.

За разлику од Стармера, он је добар комуникатор, а његов ресор бележи добре резултате после деценија погоршања услова лечења.

Смена на власти, поготово ако би се Стармер сложио, могла би да буде брза и безболна.

Он би био и први премијер из ЛГБТQ заједнице, а допао би се радничкој класи Лондона због породичних веза са одређеним криминалним елементима источног Лондона, који су прерасли у урбану легенду.

Међутим, он је идеолошки близак Тонију Блеру, што је епитет који може да га потпуно дискредитује у очима лабуриста, који некадашњем премијеру никада нису опростили ирачку ратну авантуру.

Вес Стритинг још није јавно истакао кандидатуру за премијера. Његова канцеларија само је наговестила да је он "спреман за ту дужност".

Међутим, док нема изазивача, нема ни избора за новог премијера.

По Статуту Лабуристичке странке, актуелни премијер је аутоматски кандидат за лидерску позицију и не мора да га подржи ни један посланик.

Најозбиљнији кандидат за место премијера је миљеник леве фракције лабуриста и синдиката, успешни и популарни градоначелник Манчестера Енди Барнам.

Проблем који изузетно компликује ситуацију лежи у томе да само посланик може да буде кандидат за премијера, а Барнам то није.

Он је данас виђен како пристиже на северну лондонску железничку станицу Јустон. Непосредно потом из Вестминстера је процурило да је неколико посланика понудило да се повуче у његову корист.

Међутим, стратегија уласка Барнама у парламент мора да буде хируршки прецизна, јер он треба да добије поновљене изборе на изборној јединици са које би се неко од посланика повукао.

У тренутку када лабуристичке гласове нападају реформисти са десна, зелени с лева, тако нешто није гарантовано без обзира на популарност градоначелника Манчестера.

Тај процес би потрајао барем неколико недеља, и одложио смену на врху Лабуристичке странке до јесени.

Питање је да ли владајућа партија има времена за тај процес поготово у ситуацији у којој премијер Стармер одбија да оде и најављује да ће се кандидовати против сваког изазивача.

Нагађа се да је управо та стратегија и њена изводљивост разлог за долазак Ендија Барнама у Лондон.

Њега је јуче, у обраћању синдикатима, јавно подржала бивша потпредседница владе Анђела Рејнар.

Говор Рејнарове уследио је неколико минута после Стармеровог, који је оцењен као "млак и неодлучан".

Она је том приликом изјавила да је спречавање Ендија Барнама да се кандидује за посланика пре пар месеци "била озбиљна грешка".

О кандидатурама тог типа одлучује комитет Лабуристичке странке и није тајна да је премијер Стармер спречио главног унутарстраначког ривала да дође у положај да га изазове.

Данас је канцеларија Анђеле Рејнар саопштила да је она "спремна да се кандидује за премијерку".

То саопштење указује да део лабуриста сматра да нема времена за увођење Барнама у парламент и да је ситуација толико лоша да се смена премијера не сме одлагати.

Међутим, Рејнарова указује да ће се кандидовати само ако то учини и Вес Стритинг, што је тактички потез, којим леви део странке жели да на чистац изведе главног кандидата њеног десног крила.

Хаос у Ситију

Реагујући на одбијање премијера Стармера да поднесе оставку, берза у Ситију бачена је у стање хаоса.

Фунта је пала у односу на евро и долар, а тржиште обвезница је довело до знатног поскупљења отплате државног дуга, који износи око два билиона девет стотина милијарди фунти или 93,8 процената британског бруто националног производа.

Таква ситуација одражава се на сваког грађанина пошто је извесно да ће Централна банка Енглеске морати да повиси основну каматну стопу.

Ситуација подсећа на последње сате мандата конзервативке Лиз Трас, који су прогутали четрдесет милијарди фунти из државног буџета.

Краљев говор

Општи хаос у Вестминстеру одвија се само дан пред годишњи Краљев говор у којем суверен излаже законодавни програм владе за наредни период.

Краљ Чарлс изговараће речи које је написала канцеларија премијера, за кога се не зна да ли ће на том положају остати до краја дана.

У Вестминстеру је опипљиво да је Стармерово време истекло и да се Британија спрема за седмог премијера у последњих десет година.