Таковска 10: Пад надстрешнице и урушено поверење – шта је узрок и да ли се назире решење за кризу

Бајовић: У позадини несреће лежи корупција, студенти траже системске промене

Да ли се после 100 дана од пада надстрешнице назире решење кризе које би било прихватљиво за већину грађана, Вањи Бајовић је тешко да прејудицира, али истиче да из разговора са студентима и из њихових јавних иступања види да они суштински траже системске промене.

"Заступам тезу која се често не разуме и која се оспорава у јавности – да у позадини пада надстрешнице лежи корупција", рекла је професорка, оцењујући да то доказује пре свега финансијски моменат.

Ако је, наводи, нешто коштало пет пута више од планираног и првобитно уговореног, аутоматски се, према њеној оцени, ради о некој крађи и проневерама.

"Поставља се питање зашто Тужилаштво за организовани криминал није одмах реаговало, што је било дужно по закону. Ми имамо ситуацију да се после три месеца, услед притиска јавности, покреће финансијска истрага. За та три месеца, сасвим је довољно да се завара траг тих финансијских момената", указала је Бајовић.

Када каже да у позадини пада надстрешница лежи корупција, објашњава да не мисли само на проневеру новчаних средстава, већ пре свега на цео коруптивни систем који је успостављен годинама уназад.

"Ако хоћете да се запослите било где у државном сектору, вама треба партијска књижица, избор судија и тужилаштва, обично треба вам нека веза или нека партијска припадност. Ако сте члан странке можете да завршите много тога", рекла је Бајовић, додајући и да је колапс енергетског система пре неколико година био увертира за пад настрешнице.

Павловић: Јавност нема свест да је утврђен узрок пада надстрешнице

Бранко Павловић наглашава да је за смиривање ситуације врло важно да јавност буде упозната са чињеницама које су утврђене до сада, а то је, према његовим речима, да је у паду надстрешнице реч о пропусту стручњака, а не о утицају коруптивних ствари, мада дели став да највероватније постоји и корупција у правним пословима.

У овом тренутку, оцењује, јавност нема свест у довољној мери да је урађено вештачење и утврђен узрок пада надстрешнице.

"Осамнаест стручњака, сви доктори наука, од њих је 11 професора, шест доцената, један доктор наука, утврдили су да су стручњаци, сви лиценцирани, направили пропуст зато што нису утврдили претходно стање објекта, пре него што је било шта урађено. Дакле, надстрешница је пала не због тога што је рађено, што би могли да кажемо да је корупција, лош материјал, лоше извођење радова, грешка у нечему што су они урадили и тако даље, него због тога што нису урадили, значи направили су превид да утврде у каквом стању су утеге. На крају је вештачење утврдило да четрдесет одсто утега није било у функцији пре приступања било каквом поступању ангажованих подизвођача", рекао је Павловић.

Додаје да је реаговано у првом сату након трагедије, да је дата наредба за вештачење већ у 14.30, и да су прва три вештака тог дана била ангажована на лицу места.

Међутим, сагласан је и да треба испитати и питање корупције.

"Ту се слажем, зато што се појављује један подизвођач радова, једно привредно друштво, предузеће које спада у три таква предузећа која се најчешће појављују у пословима у грађевинарству када се троше државне паре. Одлично би било да посебно одељење које се бави том врстом истрага отвори не ово, него и већи број, чак можда све ситуације у којима се они појављују", каже Павловић.

Родић: Постали смо друштво монолога, решење је у дијалогу

Филип Родић сматра да је решење за кризу у дијалогу и да је цело друштво постало друштво монолога, где свако прича своју причу и нико никога не чује и не разуме.

"Мислим да би стварно требало да се спусте тензије које постоје у међуљудским односима", каже Родић, истичући да је председник Вучић био позвао на дијалог и био практично одбијен од стране Ректорског колегијума.

Сматра да је крајње време да неко заиста направи корак и да се седне за сто и о свему разговара.

Антонијевић: Студенти више ником не верују, владавину права виде као решење

Милан Антонијевић је оценио да мора да постоји одговорност и да је добро што се од 1. новембра до данас говори о владавини права, о поглављима 23 и 24, и да је то оно што млади људи у овом тренутку препознају као решење проблема.

"Ми очигледно имамо много пропуста у јавним радовима у ономе што се дешавало на Железничкој станици у Новом Саду. Мислим да је добро да тај предмет буде један огледни предмет на којем ћемо ми показати да смо као друштво зрели и за дијалог, али и за јасну одговорност, кривичну, политичку и сваку другу", каже Антонијевић.

Студенте, указује, више ником не верују и траже тачку са које могу да разговарају.

"Ректор, због ставова који је изнео током блокада, мислим да је завредио њихово поштовање и негде поверење. Зато је он можда добра адреса. Могуће је да је преурањено, јер још увек немамо ни све захтеве у потпуности испуњене", рекао је Антонијевић.

Међутим, напомиње да се долази до тренутка када је велики део захтева испуњен и да се сада говори о неким финесама.

"Студенти могу да се осете као они који су однели победу, који су успели да од институција, које иначе нису транспарентне превише, да добију неке другачије одговоре, другачије политике. То може да буде тај показатељ како друштво може да изађе из кризе", сматра Антонијевић.