недеља, 03.05.2026, 14:15 -> 13:46
Пркосне Српкиње 20. века, 2. епизода
Редакција Општеобразовног програма припремила је мини серију о десет знаменитих Српкиња које су, током 20. века, пркосиле уметничким поетикама и канонима, друштвеним конвенцијама везаним за поделу на "мушке" и "женске" послове, социјалним и породичним предрасудама, храбро бирајући свој пут и остварујући највећа достигнућа.
Наслов је позајмљен из књиге Иване Нешић "Приче о пркосним Српкињама" у издању "Урбан Реадс"-а. Ивана Нешић, која је и наратор у емисији, вишеструко је награђивани писац, по образовању историчарка уметности. Њена књига "Зелебабини дарови" у издању "Креативног центра" и у жанру дечије фантастике, доживела је неколико издања и налази се у школској лектири за пети разред основних школа у Србији.
У другој емисији биће представљене три знамените Српкиње.
Сликарка и чланица САНУ, Љубица Цуца Сокић, рођена је у Битољу. У Београду је похађала гимназију, а цртању и сликарству су је подучавали велики ликовни педагози: Зора Петровић, Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Иван Радовић. Радила је и излагла у Паризу, била оснивач групе "Десеторо" и професор на Академији ликовних уметности у Београду. Свако ко је имао срећу да упозна Цуцу Сокић, сложиће се да у њеној благој и питомој појави није било ничег "пркосног". Пркос се, када је Цуца Сокић у питању, може препознати у њеном интимистичком сликарству, у очувању и неговању сопственог, малог космоса, пејзажима, мртвој природи, портретима и фигурама који су и данас изузетно тражени и вредновани на тржишту уметнина.
Оперска певачица. Бисерка Цвејић, провела је детињство у Белгији. Певала је у црквеном хору и њен таленат је убрзо уочен.
Упркос очевом противљењу, одмах по завршетку Другог светског рата, будућа оперска дива се, попут слепог путника, укрцала на воз и стигла у тадашњу Југославију и уписала Музичку академију у Београду. Као водећи мецосопран, наступала је у Бечкој државној опери и гостовала по целом свету, у Миланској скали, Метрополитену. Са сцене се повукла после 77 улога и 1800 представ. Била је професор на музичким академијама у Београду и Новом Саду и један од најомиљенијих професора.
Мира Траиловић је рођена у Краљеву. Најпре је радила као спикер у Радио-Београду, а затим као редитељ радио-драме. Са пријатељима је нашла празан простор са 212 столица. Тако је настало позориште, Атеље 212. Само годину дана посе премијере на Бродвеју, у овом позоришту је постављена "Коса", европска премијера. Атеље 212 је био носилац авангарде. Са Јованом Ћириловим је основала БИТЕФ, једно од најважнијих знамења тадашњег Београда.
Уредник серије: Мирјана Бјелогрлић, сниматељи: Драган Лапчевић и Владан Бокаловић, графички дизајнер: Драшко Пејановић, дизајнер звука: Предрага Стаматовић, монтажер: Мирослав Николов, редитељ: Ивана Стивенс.
Коментари