Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији - Задужбине у кањону Треске

Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује емисију Задужбине у кањону Треске, у оквиру документарног серијала Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији.

Недалеко од Скопља, у пространој котлини историјске области Скопско поље, налази се ушће реке Треске у Вардар. Низводно низ Треску, пут води до дубоког кањона у чијим недрима већ вековима опстаје тек неколико православних храмова. Први манастир у клисури Треске, код села Матке, посвећен је Богородици. Иначе, архитектонске црте малог и витког Богородичиног храма упућују на то да је црква изграђена у другој половини 14. века, и да је била лавра Мале Свете Горе. Не знамо да ли је црква тада и осликана, јер су данашње фреске са самог краја 15. века. Према подацима које добијамо из ктиторског натписа, али и из Поменика у ком се помиње бројна скопска властела, долази се до закључка да је манастир задужбина Тошинка, Милице и њиховог сина Николе.

У кањону Треске у средњем веку постојало је десетак православних храмова. Осим манастира Светог Николе Шишевског и мањих остатака храма Свете Недеље, смештених изнад литице, као и манастир Светог Андреје на самој обали реке из 14. века, други нису сачувани.

Манастир Светог Андреје је један од најинтересантнијих примера правог пустињачког манастира. Првобитно је био изграђен на тешко пруступачном и опасном месту, па се до њега могло стићи само чамцем са реке, али се данас налази на обали акумулационог језера Матка.

Манастир скромних димензија, величине капеле, изградио је Андрија или Андреаш Мрњавчевић 1389. године, син краља Вукашина и брат Краљевића Марка. Био је сувладар града Прилепа, заједно са братом Марком, и самостални господар западних области Македоније. Грађен је по узору на традиционалне светогорске храмове ‒ са једном куполом и припратом зиданом од притесаног локалног камена. Цркву Светог Андреје су осликавала двојица уметника, митрополит Јован и монах Григорије, о чему говори натпис у самој цркви. Да је митрополит Јован био сјајан уметник сведоче монументалне сцене живописа у цркви Светог Андреје на Трески које се угледају на уметност 13. века. Међу најбољим сцена су: Молитва на гори, Умивање ногу апостолима и Свети ратници приказани у пуној ратној опреми.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић.

У улози монаха је Милош Миловановић.

Одабране цитате из књиге Станислава Кракова Кроз земљу наших краљева и царева, Жарка Татића Трагом велике прошлости, Милутина Станчића Записи из Македоније, читао Драган Вучелић

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић