Метаморфозе: Драгана Варагић

У Народно позориште је након академије ушла на велика врата, као Наташа Ростова, а затим као првакиња Драме одиграла Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски и бројне друге улоге. У исто време има значајне филмске и телевизијске наслове – Светозар Марковић, Велики транспорт, Бањица, Сиви дом, Вук Караџић, Варљиво лето 68, Алекса Шантић. На самом почетку имала је занимљиву и богату каријеру. Међутим, изненада, деведесетих одлази у Канаду.

Драгана верује да је и за живот и за позориште потребна храброст тако да одолева свим животним и професионалним искушењима и гради канадску каријеру - глуми, режира, предаје на универзитету, продуцира представе... Играла је тамо у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, наслове Канал среће, То није моја прича, Dantes Divinus, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т…. Предавала је глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава. Била је номинована за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту. Од овдашње публике делио је океан и године одсуства, али никад није заборављена.

Када се након двадесет година вратила, дочекали су је нови професионални изазови и повратак глуми на матерњем језику. 

2021. године вратила се из Америке са наградом за најбољу епизодну улогу на фестивалу "Independent Shorts" у Лос Анђелесу, у филму Када сам код куће.

Повремено одлази у Канаду да режира, предаје и понешто одигра.

Драгана верује да је однос према другоме однос према себи, да смо заборавили на толеранцију, на систем вредности, да се страх од сутрашњице згрчио негде у нама. Када то освестимо, каже, нешто ћемо променити и у животу и у професији. За све то неопходна је љубав.

Вредна и посвећена са пуно љубави настваља да се бави оним што набоље уме и највише воли.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Бранко Срећковић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић