Метаморфозе: Јасна Ђуричић

Изузетно успешна пред камерама, за себе говори да је првенствено позоришна глумица. Ту, у позоришту, у свом краљевству, она може све: да гради, да се игра и разграђује, да бије властите и туђе битке, да речито ћути, да сонговима које пева заокружује мисли које је писац само назначио.

Шекспиру, Чехову, Стерији и Нушићу је достојнан партнер, савременим писцима такође. Поклања им на сцени своју моћну појавност, необјашњиву креативност и нова решења. Публику засипа таласима емоција.

Рођена је у Руми. Завршила је Академију уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше. Била је првакиња Српског народног позоришта у Новом Саду. Сада је самостални уметник. Професорка је глуме на Академији уметности у Новом Саду. Њен животни и често партнер на сцени и пред камерама је глумац Борис Лијешевић.

Јасна у професији не штеди себе, али ни редитеље, писце, своје колеге, неумољиво је захтевна и бескомпромисна. Увек очекује највише. Верује да уметност човека чини бољим.

Незаборавна је Антигона, Шекспирова Изабела, Цмиља из Чуда у Шаргану, Мица Аце Поповића, Маргарета Тенеси Вијлијамса, Нушићева Марица, Олга у Кољадиној Мурлин Мурло, Крлежина Баруница Кастели, Морин у Лепотици Линејна... Мајстор је за тумачење ликова из драма и сценарија Милене Марковић у представама Наход Симеон, Шума блиста, Брод за лутке, филму Бели бели свет и у представама у којима са редитељем Томијем Јанежичем истражује Чеховљевог Галеба или Смрт Ивана Иљича Лава Николајевича Толстоја, али и у представи Док нас смрт не раздвоји, где је њена Љубић још један јавни мастер клас.

Остављала је без даха публику тумачећи пуних седам сати Чеховљеву Аркадину у чудесној представи Галеб који се темељи на глумачком и личном искуству учесника. Каже да након те улоге зна да у глуми може све.

Више од три деценије Јасна Ђуричић истражује, дотиче и помера границе театра. За свој предан рад добила је све релевантне награде, Стеријина, награда Жанка Стокић и Добричин прстен за животно дело су најзначајније у позоришту. За филм којим је почела да се бави у зрелијим годинама добила је, за улогу у филму Бели, бели свет, награду Сребрни леопард  за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Локарну. Прва је српска глумица која је добила награду Европске филмске академије за најбољу главну женску улогу. За улогу у филму "Qуо вадис, Аида?“ добила је признање најбоја европска глумица и стала раме уз раме са Сер Ентони Хопкинсом који је са њом проглашен за најбољег европског глумца.

Каже да награде треба што пре ставити на страну. Уживати у њима пар дана, а затим се изместити из зоне комфора и кренути даље. Тако она ради и наставља да се бави својом професијом.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Далибор Вучковић

монтажа Милош Ачански

режија Милица Митровић