Метаморфозе: Светлана Цеца Бојковић

Њена прва глумачка љубав је позориште. Ту Цеца господари улогама и влада сценом. Неколико десетина сјајних остварења је за њом. Издваја улоге у Нушићевој Пучини, Мадам Сен Жен и Елизабету од Енглеске у представи Марија Стјуарт.

За свој посвећен и предан рад добила је све значајне награде и признања међу којима су Добричин прстен за животно дело, Награда Жанка Стокић која се додељује глумицама за изузетан допринос српској филмској, телевизијској и позоришној уметности, Награда Павле Вујисић, за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, Стеријина награда, за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе.

Светлана Бојковић је деведесетих била највећа домаћа телевизијска звезда, захваљујући улогама у популарним ТВ серијама Синише Павића: најпре као Емилија Попадић у Бољем животу, затим као сестра Антонија у Срећним људима и као Валерија Гавриловић у Породичном благу.

Рођена је у Београду, одрасла на Врачару, у Његошевој улици.

Са 16 година почиње да глуми у позоришту Дадов, затим је уписала глуму на београдској Академији. Као студент, на позив Бојана Ступице, примљена је за сталног члана ансамбла Југословенског драмског позоришта. Те 1968. године играла је у седам премијера овог позоришта.

У Југословенском драмском је остала шеснаест година, ту стасава у  карактерну глумицу. Потом прелази у Народно позориште. Тамо глуми девет година. Затим одлази у Атеље 212.

Цеца је увек у првим редовима када се брани људско достојанство и достојанство професије. Она је изузетна глумица и хуманиста. За њом остаје дубок траг једне велике, сјајне каријере.

Аутор и уредник Оливера Милошевић

Сниматељи Сима Димитрић и Далибор Вучковић

Монтажа Милош Ачански