Метаморфозе: Вања Ејдус

Уз оца Предрага Ејдуса одрасла је у позоришту, од њега је наследила љубав према театру и позоришну етику, али је свој професионални пут градила сама.

Дипломирала је глуму на Факултета драмских уметности у Београду, у класи Гордане Марић. Почиње да ради већ као студенткиња. 2002. године добија Стеријину награду за насловну улогу у представи "Хасанагиница", коју је по тексту Љубомира Симовића режирао Јагош Марковић. После тога играла је још двадесетак главних и низ других улога и на позоришној и на филмској сцени - Катерину у Маронеовим "Ситницама које живот значе“, Акуљину у Толстојевом "Царству мрака“, Маргарет у Стриндберговом "Пеликану“, Цркву Ружицу у "Белој кафи“ Александра Поповића, Мару у Нушићевој "Власти“ и Гину у "Ожалошћеној породици", Софоклову Антигону.

У Народном позоришту, у представи "Успаванка за Алексију Рајчић" која промовише узбудљив позоришни искорак, остварила је комплексну насловну улогу. Поред теме којом се бави, а то је положај жене у патријархалном друштву и мушком свету, представа је значајна по својој форми и естетици.

Свој богат глумачки опус употпуњује улогом Елизабете Медаковић у представи “Очеви и оци” Слободана Селенића. Лик странкиње која долази у породицу Медаковић и Србију тумачи као да је рођена Енглескиња. Са савршеним осећајем за меру, гест и говор, игра Селенићеву јунакињу неснађену у нашим, увек компликованим политичким приликама.

Овим улогама осваја простор суздржаније глуме. Има то, каже везе са искуством, годинама и самопоуздањем. Осим тога у Народном позоришту у Бања Луци успехе и награде ниже представа "Госпођица" која је рађена по њеној драматизацији истоимене Андрићеве приповетке.

Вања Ејдус верује да је задатак уметника да буде друштвено одговоран, да разуме стварност и буде и критичан. Не подноси оне који прећуткују истину из личних интереса, малограђанштину, лицемерје, опортунизам и гордост.

Увек жели да буде боља - боља од себе, боља него прошли пут. У глуми избегава рутину и одбија да се понавља. Од себе тражи да се мења и иде напред. Посвећеност, преиспитивање и сумња коју глума захтева јој не недостају. Све то су разлози због којих верује да је пред њом још овако добрих година.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

директор фотографије Васко Васовић

монтажа Јелена Росић

режија Милица Митровић