Читај ми!

Пролеће у прашкој школи

Три епизоде документарне серије "Пролеће у прашкој школи“ увешће гледаоце у причу о једној познатој фотографији и њеном аутору, о цензури и аутоцензури, о изазовима и страховима у турбулентном времену Прашког пролећа и војне интервенције СССР 1968. године у тадашњој Чехословачкој.

Своје виђење ових догађаја, са дистанцом од педесет година, дају филмски аутори који су у то време студирали на ФАМУ у Прагу, а касније, када су почели да реализују своја филмска остварења у кинематографији некадашње Југославије сврстани су у “чешку школу”, која је изнедрила неке од најзначајнијих филмова земље, која више не постоји.

Предраг Пега Поповић је познати директор фотографије, први дипломирани филмски сниматељ у некадашњој Југославији, професор и декан на Факултету драмских уметности у Београду, човек који је снимио 26 играних филмова. У време његовог студирања на престижном ФАМУ у Прагу, заједно са Гораном Марковићем, Срђаном Карановићем, Лорданом Зафрановићем, Гораном Паскаљевићем и Рајком Грлићем, који учествују у овој документарној тв серији, десило се Прашко пролеће 1968, потом интервенција СССР и пет земаља Варшавског пакта и, као парадигматични завршетак, самоспаљивање Јана Палаха у јануару 1969.године.

Прва епизода "Пролеће у прашкој школи“ почиње реченицом сниматеља Предрага Поповића: "Када сам у прашкој мртвачници фотографисао Јана Палаха 19. јануара 1969. године, његово лице било је жуто.У наставку се учесници, тадашњи студенти филмске академије ФАМУ у Прагу, присећају њиховог одласка из тада много либералније СФРЈ у Чехословачку 1965. године. Била је то земља у потпуном сивилу реалног социјализма, чланица Варшавског пакта, под директним надзором СССР, али и земља са богатом културом. Онда се 1968. године десило Прашко пролеће са таласом демократије и слободе које је, предвођено тадашњим председником Александром Дубчеком, све променило и дало Чесима и Словацима наду у боље сутра и веровање у “социјализам са људским лицем”. Но, Совјети нису седели скрштених руку и 21. августа 1968, са још пет земаља чланица Варшавског пакта, окупирали су Чехословачку и прекинули те демократске промене. Педесетак људи је погинуло, остали су се помирили са судбином, а значајни филмски аутори Милош Форман, Иван Пасер или Јан Кадар су емигрирали. О начинима на који су они излазили из окупиране Чехословачке, као и о догађајима који су томе претходили, сведоци учесници говоре у овој епизоди.

Учествују: сниматељ Предраг Пега Поповић, редитељ Горан Марковић, редитељ Срђан Карановић, редитељ Рајко Грлић, редитељ Лордан Зафрановић.

Сценарио и режија: Милан Никодијевић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом