АРХИВ.doc

Наша архива ваш прозор у свет - Светски дан аудиовизуелне баштине обележава се сваке године 27. октобра. Овај датум прогласио је УНЕСKО 2005. године како би се подигла свест о значају и ризицима очувања снимљених звучних и видео записа. Тога дана националне филмске архиве, телевизијске и радио станице, удружења и бројне филмске институције широм света организују јавне програме, дискусије и предавања са циљем да нагласе значај, осетљивост и угроженост аудиовизуелног наслеђа.

И ове године придружујемо се обележавању овог датума под слоганом "Ваш прозор у свет". Кључна иницијатива Унеска и Удружења аудиовизуелних архива за овај дан јесте одавање почасти професионалцима из области очувања овог типа баштине и институцијама које чувају културно наслеђе за будуц́е генерације. Као прозор у свет, аудиовизуелно наслеђе нам омогуц́ава да присуствујемо догађајима којима не присуствујемо, да слушамо гласове прошлости и стварамо наративе који информишу и забављају. Кроз истраживање аудиовизулених садржаја сачуваних на различитим носачима слике и звука, стичемо поштовање за културно богатство и из њега извлачимо вредне поуке. Следећи препоруку УНEСKA, на овај дан за вас смо одабрали драгоцености из нашег Програмског архива, у знак сећања на два уметника који већ пет година нису са нама, на Шарла Азнавура и Милену Дравић, а који захваљујући сачуваним записима заувек остају део нашег колективног сећања.

Шарл Азнавур, (Париз, 22. мај 1924 - Париз, 1. октобар 2018) био је француски композитор, певач и глумац јерменског порекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Компоновао је око 1.000 песама (укључујући ту не мали број нумера на енглеском, италијанском, шпанском и немачком језику).

Великан француске шансоне током своје дугогодишње каријере одржао је неколико пута концерте у Београду и Нишу. Први пут стигао је у Београд 17. јануара 1969, после Туниса, Либана, Скадинавије, Холивуда и Њујорка. Концерт у Дому синдиката за Београђане био је закаснели новогодишњи поклон, а за још увек младу Телевизију Београд велики изазов. О професионалним изазовима за екипу Телевизије Београд а и свом личном искуству радећи на овом концерту Шарла Азнавура у Дому синдиката јануара 1969. цитирамо део из књиге “Држећи се за ваздух“, аутора редитеља Здравка Шотре:

“Поставио сам оне старе, велике црно беле камере, којима смо почели да радимо још педесет осме. Поставио сам их нместа са којих сам некад преносио „Београдско пролеће“ и чекао да Азнавур запева. Одједном, пред сам почетак концерта, појави се један човечуљак и пита на француском ко је редитељ. Каже да извођење концерта Шарла Азнавура обавезно подразумева сталне промене светла. Позвао сам шефа расвете, Јована Чедића, да ово чује. Рекосмо му да још немамо димер, којим се изводе те керефеке.

- А то значи?

- То значи да вам можемо дати једно светло од почетка до краја концерта.

- Онда, господо, нема концерта.

То рече, па оде некуд. Управо је истицало време за почетак концерта, када се онај врати и доведе главом славног Азнавура, који није био ништа виши од свог менаџера.

- Шта је у питању?

- Замисли, кажу да не могу да мењају светло.

- Онда нема концерта.

- Рекао сам им.

- господине Азнавур, немамо техничких услова за то.

- Ви сте редитељ?

- Да.

- Имали сте шансу да снимите Азнавура.

- Верујте да је то био мој сан - одвалим ја, а он ме одмери да види лажем ли.

- Ако је тако, онда пробајте, смислите нешто!

Позвао сам Жан Пола и замолио га да направи списак песама и да поред редног броја песме стави знак одређен за сваку врсту светла. Чедић се већ ужасавао идеје коју није могао одмах да схвати.

- Како не разумеш? Поред песме стоји знак да треба само светло на њега, твоји људи извуку остале кабловеиз утикача. Ако уз следећи број стоји знак спот и контрасветло, утакнете рефлекторе од контре. За промене имате доста времена док траје аплауз. Шта кажеш?

- Кажем да ти ниси нормалан, где се то ради?!

- Нигде, а овде ће морати.

Концерт је ипак кренуо. Расветљивачи су чупали утикаче рефлектора, опет неке укључивали, а неке чупали, па опет чупај, укључи... С обзиром да нисмо имали никакве пробе, поред све наше панике, концерт је текао скоро беспрекорно, светло се скоро идеално мењало...“

Милена Дравић, драмска уметница (Београд, 5. октобар 1940 - Београд, 14. октобар 2018). Често је називана највећом југословенском филмском дивом. Глумила је у преко 100 филмских остварења а упоредо је играла у позоришту као и на телвизији.

Најпознатије улоге одиграла је у филмовима Прекобројна, Битка на Неретви, Мистерије организма, Шеста брзина, Љубавни живот Будимира Трајковића, Рад на одређено време, Није лако са мушкарцима и Зона Замфирова. Позната је и по телевизијаским улогама из серија Приче из Непричаве, Метла без дршке, Полицајац са Петловог брда, затим као Живка из Госпође министарке али и као део водитељског пара популарног шоу програма Образ уз образ са својим супругом и колегом Драганом Николићем.

Дравићева је добитница великог броја домаћих и иностраних награда и признања, од којих су најзначајнији ”Добричин прстен”, ”Награда Жанка Стокић”, награда за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјална награда Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији, седам Пулских арена, три Статуете Ћуран и један Златни ћуран на Данима комедије, Награда Павле Вуисић, Статуета Јоаким Вујић и друге.

- Коришћени материјали Програмског архива Радио телевизије Србије

- Реализација графички дизајнер Ема Тасан Лукић, монтажер Нада Додиг, уредници Милена Јекић Шотра и Маријана Цветковић; Редакција документарног програма, Историографија