Читај ми!

Ecce Homo: Никола Хајдин

Једанје од најзначајнијих српских научника и конструктора грађевинских објеката у другој половини 20. и првој деценији 21. века, академик Никола Хајдин, родио се пре тачно 100 година.

Тим поводом у Српској академији наука и уметности, у организацији Одељења техничких наука САНУ и Грађевинског факултета Универзитета у Београду, уприличењ је научни скуп посвећен академику Николи Хајдину, а Редакција научног програма емитује документарно-научну емисију снимљену 2005. са овим прослављеним научником, у оквиру серијала ”Ecce Homo“.

”Оно што могу за себе да кажем, или ми се бар тако чини је да сам у животу добијао увек више него што сам очекивао” – рекао је академик Никола Хајдин у емисији РТС-а.

На самом почетку каријере постигао је запажене резултате у теоријској механици и теорији конструкција. Осим теоријског доприноса, академик Хајдин се прославио као пројектант брана и мостова како у нашој земљи тако и у иностранству. Посебно су значајна његова оригинална решења у изградњи мостова са косим затегама. Како је волео сликовито да објашња, ”то су мостови који уместо да стоје на ногама, градитељи вуку за уши”.

Мало је пројектаната који су за живота два пута градила исту грађевину, а управо се то десило академику Хајдину. Два пута је градио мост Слобода преко Дунава у Новом Саду. Мост са косим затегама и распоном од 351м између пилона, којије у тренутку (прве) градње 1981. године представљао светски рекорд за мостове са косим затегама у средњој равни. Мост је срушен 3. априла 1999. у НАТО бомбардовању и професору Хајдину је поверен задатак реконструкције и изградњеистог моста.

Као професор, академик Хајдин је био ментор великом броју студената. Значајан је и његов рад у САНУ где је био потпредседник од 1994. до 2003. и председник од 2003. до 2015.

Уредник: Јелена Мицић

Редитељ: Зоран Крстић

 

 

 

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом