АРХИВ.doc

Мирослава Мира Ступица (Гњилане, 17. август 1923 - Београд, 19. август 2016) позоришна, филмска, и телевизијска глумица.

Једна је од највећих и најцењенијих глумица у историји домаће кинематографије и позоришних сцена, са каријером која је трајала више од 60 година.

Глумом је почела да се бави још као ученица београдске Трговачке академије. Професионално је дебитовала 1941. у Народном позоришту у Београду. Током и после Другог светског рата, Мира је глумила у позориштима у Шапцу и у Нишу, док се није вратила да ради у Народном позоришту у Београду. На позив Бојана Ступице, 1948, Мира је почела да глуми у Југословенском драмском позоришту. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге у више од 200 позоришних представа, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Достојевског, Крлеже и Кохоута; остаће запамћена њена глума у улози госпође министарке у итоименој комедији Бранислава Нушића.

Глумила је у телевизијским серијама "ТВ Буквар" (захваљујући њеној Кики Бибић многи су се описменили), "Приче из фабрике", филмовима "Бакоња фра-Брне", "Јара господа", "Ханка", "Крвава бајка", "Народни посланик", "Рој", "Мали човек"… Свој богат живот и каријеру описала је у мемоарима "Шака соли".

Добитница је више глумачких награда и признања, две награде на Стеријином позорју у Новом Саду, три Златна лауреата у Сарајеву, награде за најбољу глумицу Златна арена у Пули 1966, Добричин прстен 1981, награде Јоаким Вујић 1985, награде Љубиша Јовановић 1986. у Шапцу, награде Павле Вуисић 2007. и награде за животно дело фестивала "Дани Зорана Радмиловића" 2013.

Мира Ступица, То сам ја - Децембра 1978. после једанаест година рада на "Двогледу" Драган Бабић почиње циклус портрет емисија "То сам ја" у којој читав сат посвећује и проводи у разговору са једном угледном личношћу из културног и јавног живота. Гост четврте емисије је глумица Мира Ступица.
Прво питање гласи: "Да ли је здраво и лако бити славан?" Ступица говори о слави позоришног човека која је лепа, али се тешко стиче и још теже чува и одржава а нестане пре него што се заврши људски век једног глумца. Упозорава да ако глумац не схвати на време ту кривуљу своје лабилне и слатке славе, може да га доведе до некаквих криза. Затим одоговара на многобројна питања о свом детињству, које се може назвати "несретно детињство једног детета" због великог сиромаштва и скучености у којој је живела са својом мајком и млађим братом Бором; о свом бегу у глуму и првим глумачким корацима, о свом осећају недостатка професионалног усавршавања и школовања и судбоносном људском и уметничком сусрету са Бојаном Ступицом.

Приказани су инсерти из неколико филмова у којима Ступица игра главну улогу: "Јара господа" (1953, сценарио и режија Бојан Ступица); "Стојан Мутикаша" (1954, по истоименом роману Светозара Ћоровића, режија Федор Ханжековић,); "Ханка" (1955, сценарио Исак Самоковлија, режија Славко Воркапић). Ипак, оно по чему би волела да је памте јесу позоришне роле, али и Кика Бибић из телевизијске серије "ТВ Буквар", која је била симбол описмњавања и образовања.

Без обзира што се већ повукла из позоришта, не може да га заборави и бави се нечим другим. Још у младости, кад је први пут видела позориште, сва хтења, жеље и снови све је ушло у једну једину тачку, у један фокус, а то је било позориште и жеља да постане глумица, и нкада ништа друго није ни зажелела.

Обичај је да за крај гост каже нешто у шта верује, а Мира је одабрала да прочита цитат из Андрићевог есеја "Разговори са Гојом": "Видите, уметник то је "сумњиво лице" маскиран човек у сумраку, путник са лажним пасошем. Лице под маском је дивно, његов ранг је много виши него што у пасошу пише, али шта то мари? Људи не воле ту неизвесност ни ту закукуљеност, и зато га зову сумњивим и дволичним. А сумња, кад се једном роди, не познаје граница. Све и кад би уметник и могао некако да објави свету своју праву личност и своје позвање, ко би му веровао да је то његова последња реч? И кад би показао свој прави пасош, ко би му веровао да нема у џепу сакривен неки трећи? И кад би скинуо маску у жељи да се искрено насмеје и право погледа, било би и још увек људи који би га молили да буде потпуно искрен и поверљив, и да збаци и ту последњу маску која толико личи на људско лице."

– Учесник Мира Ступица, водитељ Драган Бабић

– Истраживачи Новица Милић, Првослав Плавшић, Драган Бабић; слика Љубомир Јелић, Милан Рајковић; магнетоскоп Станимир Митић, преносне везе Милан Лепен, Драган Јовановић; тон мајстор Драган Слободановић, асистенти тона Драган Алексић, Војислав Луковић; техничко вођство инж. Мирко Ђорђевић, продуцент Вера Маргитић, организатор Александра Миленковић, сценограф арх. Александар Миловић, костимограф Мира Чохаџић, музички сарадник Душан Каруовић, мајстор светла Владимир Амић, миксер слике Ђорђе Ђокић, главни камерман Милоје Лазић, камермани Драгољуб Ђорђевић, Фатмир Нуши, Веселко Крчмар; секретар режије Нада Петернек, асистент режије Драгослав Миловановић, уредник Драган Бабић, редитељ Бранко Кичић

– Премијерно емитовано 08.03.1979; Редакција забавног програма, уредник Предраг Перишић