Савремени светски писци: Петер Хандке

Како у његовом писању унутрашњи свет постаје спољашњи свет и обрнуто? само су неке од тема о којима говори аустријски писац Петер Хандке у ексклузивном разговору који је дао Неди Валчић Лазовић у својој кући у Шавилу крај Париза, само пар дана после уручења Нобелове награде за књижевност у децембру 2019.

Рођен 1942. у Грифену у Аустрији, Петер Хандке је Грацу студирао права а у књижевни свет улетео попут метеора. Са двадесет четири године објавио је свој први роман, "Стршљени", написао комад "Псовање публике", а затим и "Каспара". Са тридесет година иза себе има романе "Голманов страх од пенала", "Кратко писмо за дуго растајање" и "Ужас празнине", неколико великих драма и збирки поезије као и три филма - опус који му је већ тада доноси статус једног од најбољих и најсамосвојнијих европских аутора!

Крајем осамдесетих био је један од ретких, ако не и једини европски интелектуалац који је устао против разбијања Југославије. О Југославији и о Србији написао је бројне књига и путописне есеје, укључујући и Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију, због које ће 1996. у западним медијима бити покренута права хајка на писца чији ехо одјекује до данас. Југословенским темама бавио се, између осталих, и у делима "Понављање", "Моја година у Ничијој ували", "Питајући у сузама" о бомбардовању СР Југославије , "Вожња чуном или Комад за филм о рату" из 1999, "Моравска ноћ"... Опус Петера Хандкеа броји преко деведесет наслова - позоришних комада, романа, есеја, поезије, филмова... За своју књижевност добио је све награде које један писац може да добије - све до оне највеће - Нобелове награде, која му је додељена неколико дана након његовог 77. рођендана, 10. децембра 2019. године

Уредник и аутор Неда Валчић Лазовић

Сниматељ Дејан Јовановић

Редитељ Ивана Стивенс