Документарне ФусНоте

Пет километара железничке пруге, три зидане железничке станице са чекаоницама и рестораном, три локомотиве и вечи број путничких и теретних вагона и 700 обучене деце за рад на железници, опремљене комплетним униформама. И све се то дешавало и путовало правим возом на потезу Баново Брдо - Кошутњак до изнад Раковице до 1952. године.

Како се то десило да о томе не пише ни у једном уџбенику, да не постоји ни једно обележје на том месту и да се тога готово нико не сећа. Чак ни генерације рођене почетком педесетих година када је то било актуелно, ни они који су тада расуст проводили у Пионирском граду. Да нема ни трага од пруге, додуше једна железничка станица стоји и данас али као неки приватни сервис нечега... Чудно тим више јер је то, без сумње, била најскупља икад играчка намењена и дата деци у социјалистичком периоду СФРЈ. И то не на једно месту - пионирску пругу су имала деца и у Загребу и Љубљани. Ова београдска као да никад није ни постојала...

Документарне ФусНоте у својој причи "Часна пионирска..." кроз између осталог и причу о овој прузи, подсећа на не тако давно постојање пионирске организације код нас, тачније организовање деце и бављење децом на начин који ће, бар оне који нас буду пажљиво саслушали, сигурно отворити многе заборављене теме и обавезе које имамо према нашој деци. Надамо се.

У другој причи екипа "Документарних ФусНота" подсећа на једну другу играчку које се многи од нас ипак сећају - а то је клик клак. Бучне куглице, планетарна забава која је извесног Бору Арапа из Сомбора без буке учинила правим капиталистом у најжешће социјалистичко време СФРЈ, седамдесетих година прошлог века. Али као и у првој причи данас, од Боре Арапа и његове клик клак империје ни трага ни гласа у родном му Сомбору.

Причу припремили, реализовали и визуализовали заједно - Ива Веселиновић, Игор Вујчић, Ана Павловић, Марко Ж. Вучковић, Милош Митровић, Јована Филиповић и Оливера Панчић која потписује текстове и режију и успешно већ годину дана води овај креативни тим.