АРХИВ.doc

Божидар Бабић, академски вајар (Београд, 17.04.1939 - Београд, 20.11.2021). Након завршене Прве београдске гимназије, уписује и завршава Правни факултет а недуго после тога и Академију ликовних уметности - вајарски одсек у класи професора Јована Кратохвила 1967. године. Током живота радио је и као професор права у Сомбору и Београду, а као професор ликовне уметности у Шапцу и Београду. Статус истакнутог уметника Србије стиче 1999. године. Добитник је Посебног националног признања за допринос култури Републике Србије као и повеље "Иван Табаковић" коју Српска акдемија науке и уметности, додељује као признање за изузетан допринос развоју ликовне уметности. Имао је више самосталних изложби и био учесник великог броја значајних групних изложби у земљи и иностранству. Такође био јеучесних ликовних колонија Почитељ, Сопоћани, Лола Рибар-Железник, Terra Кикинда, Сребреник-отворени град уметности, Фабрика бакарних цеви-Мајданпек, Ливница Бор, Бродоградилиште Апатин-Меандер 2009, Панчево... Прву самосталну изложбу имао је у Београду 1974. године.  Осим у области скулптуре деловао је у области сликарства, колажа, глуме, пантомиме, песништва а познат у кругу пријатеља по својим стиховима и збиркама које су нажалост  остале "забележене" само у његовој глави. Посебне афинитете имао је према музици и колекционарству.

Ја сам Божидар Бабић - Пролазе нам године, пролетају дани - Емисија је снимана у два наврата, 1985. и 1991., у његовом атељеу на Старом сајмишту, где видимо управо аутентичног уметника у аутентичним просторима у коjима је стварао и онако како је живео. У уводном делу емисије, представљајући уметника кога видимо пред  собом, аутор Калезић каже:  Одбрана дела вајара, филозофа, глумца, напросто уметника Бабића, пре свега је одбрана његовог начина живота. Наизглед чудак, "мимосвијет" у најдивнијем значењу те речи, Божидар Бабић враћа одбаченим предметим а и самоме себи ведрину и хумор; од одбачене пегле, аутомобилске хаубе ствара ново вајарско дело које зрачи неслућеним духовним значењима а самог себе претвара у човека представу, у уметничко дело, уметнину.

– Учесник: Божидар Бабић
– Сниматељи Зоран Синђелић, Бранко Пелиновић, сниматељи звука Божидар Здравковић, Слободан Костадиновић,  монтажер слике и тона Вера Беронијан, помоћник редтеља Ђура Мрђа, аутор Божидар Калезић
– Дигитална обрада архивског материјала Иван Крстић 
– Снимано 1985. и 1991. премијерно емитовано 1991; Редакција документарног програма, уредник Сребренка Илић

Са Божом Калезићем о Божи Бабићу - Божидар Бабић, академски вајар, сликар, правник, песник, наставник, кловн, колекционар, невини музичар,.. све то а на моменте и више од тога или, како умеју да кажу они који су га ближе познавали, чудо од човека. У данашњој емисији која свакако јесте сећање на Бабићев лик и дело, никако нисмо желели да то буде у неком очекиваном, класичном маниру и форми већ да на један другачији, донекле "померен", нетипичан и свакако личнији начин, за који се надамо да је ближи њему самом, покушамо и публици да приближимо овога, за живота до некле маргинализованог уметника. У томе су нам помогли његови пријатељи, колеге, сарадници а пре све као неко ко је Бабића познавао шездесет година, са њим радио "оком камере" два пута а друговао много више, редитељ Божидар Калезић. Овај прекаљени тв аутор, на трагу чије емисије и почиње наша прича, представио нам је више лица Боже Бабића и повезао у целину коју данас ми представљамо гледаоцима.

– Учесници: Божидар Калезић, редитељ, тв аутор,  теоретичар медија; Зорица Медић, сликар; Зоран Пршендић, власник студија "Свети Лука", колекционар, арт менаџер; Драган Арсеновић-Арса с Марса, естрадни уметник
– Сниматељ Вук Ћетковић, асистент сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Зоран Тарабановић, расветљивач Ненад Влатковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Игор Гимбош, музички сарадник Олга Капор, дизајнер звука Јовица Стојковић, монтажери Ивана Јовановић, Нада Додиг Зилџић, уредник Милена Јекић Шотра, редитељ Ивана Стивенс
– Снимано 14. и 15.11.2022. премијерно емитовање; Редакција документарног програма, - Историофрафија, одговорни уредник Оливера Панчић

уреднице Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић