АРХИВ.doc

Драгослав Михаиловић (Ћуприја, 17. новембар 1930 - Београд, 12. март 2023), књижевник и академик.

Дипломирао је на Филозофскоим факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик 1957. године.

Исте године у Јежевом календару објављује хумореску "Писмо". Неколико година сарађује у новосадском часопису Летопис Матице српске. Своју прву књигу "Фреде, лаку ноћ", објављује 1967. у издању Матице српске, за коју добија Октобарску награду Града Београда. Другу књигу објављује 1968, кратки роман "Кад су цветале тикве". За трећу књигу, "Петријин венац", издату 1975. године, награђен је "Андрићевом наградом". Роман "Чизмаши" објавио је 1983. и за њега добио престижну Нинову награду, а 1985. године и Награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године.

Године 1969, према мотивима свог романа, написао је драму "Кад су цветале тикве", која је објављена и, у октобру те године, пет пута играна у Југословенском драмском позоришту, али после многобројних напада на политичким скуповима и у штампи, на радију и телевизији, личне интервенције Едварда Кардеља и јавног говора Јосипа Броза Тита, скинута је с репертоара због експлицитног помињања голооточких заточеника. После тога драма четрнаест година није стављена на репертоар - обновљена је у Народном позоришту у Београду 1984, а играни филм према већ откупљеном сценарију није снимљен. Роман је у земљи био девет година практично забрањен. Драгослав Михаиловић је ухапшен 1950. године након побуне због хапшења својих другова коју су окривљени због причања политичких вицева. Он је 1951. пребачен у затвор на Голом отоку, где је провео годину и по дана. О периоду свог заточеништва почео је 1990. да објављује документарно-публицистичку књигу у више томова "Голи оток". Пследњи, пети том објављен је 2012. године. Објавио је још публицистичких дела и научних студија: Кратка историја сатирања (1999.), Црвено и плаво (2001.), Време за повратак (2006.), Мајсторско писмо (2007.), као и драму Скупљач (2011.).

Роман године, година романа - историјат Нинове награде, Уметничко вече, одломак - Кратак осврт на доделу Нинове награде Драгославу Михаиловићу 1983. за роман Чизмаши. Михаиловић чита одломке из књиге и присећа се како и када је написао роман, захваљује се свима који су му честитали на награди, а посебно породици Гавриловић, коју он лично не познаје, али чији га је телеграм са честитком посебно обрадовао.

– Учесник: књижевник Драгослав Михаиловић

– Произведено 1985; Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

Коментари Драгослава Михаиловића - Гост у студију "Трезора" је књижевник, академик и Голооточанин Драгослав Михаиловић. Утисак који оставља чињеница да је овај топоним први пут изговорен у Телевизији Београд тек 1986. године од стране Сребренке Илић, уреднице у Документарном програму, и мада је тад "пробијен лед", није много промењен ни касније. Малобројне су оне емисије које су се више и детаљније бавиле овом темом, а "Трезор" се труди да, бар донекле, то исправи. Сам Михаиловић, мада аутор неколико књига са овом темом, ретко је учествовао у емисијама које су се бавиле Голим отоком, не зато што није желео већ зато што најчешће није позиван. Тако је било и са емисијом Порота, Телевизије Београд из 1990. Осим драгоцених коментара и личних сећања, гост је са нама и публиком поделио и један скоро откривени документ из Титовог архива. Ради се о званичном писму које је децембра 1975. Владимир Дедијер упутио Савезном секретару за иностране послове Милошу Минићу, а којим се потврђује да Јосип Броз Тито неће сносити одговорност по питању Голог Отока и да је Дедијер лично прикупио све потребне информације које потврђују да оптужбе против њега нису послате у Раселов суд, који је требало у свом следећем сазиву да се бави овим злочинима. Иначе, Дедијер је лично позвао Михаиловића да отвори рад Трећег Раселовог суда својим говором о Голом отоку. До Трећег заседања Раселовог суда није дошло.

– Учесници: књижевник и академик Драгослав Михаиловић, саговорник Бојана Андрић

– Реализација: техн. вођство Миша Бачевић, сценограф Наташа Богдановић, сниматељ звука Славиша Лепојевић, дизајнер светла Владимир Великинац, камермани Бошко Јанковић, Синиша Свијић, Недељко Малетић; видео миксер Ивона Живковић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић, уредник Бојана Андрић

– Снимано 28.03.2014, премијерно емитовано у "Трезору" 11.04.2014; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уреднице: Бојана Андрић, Маријана Цветковић, Милена Јекић Шотра