Трезор

Први телефонски разговор у Србији (1883) - Повод за ову емисију била је 130. годишњица од првог телефонског разговора у Србији. Значајан јубилеј обележен је изложбом у ПТТ музеју. Екипа "Трезора" посетила је ПТТ музеј 9. марта 2013. године и затекла Љиљану Ђорђевић, кустоса и аутора предстојеће изложбе, у финалним припремама за отварање изложбе. Историја проналаска телефона илуструје људску тежњу ка повезивању са другим људима, овладавању простором и временом и побољшању живота. Заслуга за успостављање прве телефонске линије у Србији припада Пантелејмону-Панти Михајловићу који је први инсталатор и пропагатор новог изума. Михајловић је 14. марта 1883. повезао Географско одељење Министарства војног (зграда у којој је до краја прошлог века била кафана "Три листа дувана") и инжењерску касарну (преко пута Ботаничке баште). Први разговор водили су војни министар Тихомиљ-Теша Николић и капетан Коста Радосављевић. Јавни телефонски саобраћај у Србији започео је 1899. године пуштањем у рад индукторске централе типа "Берлинер", монтиране на првом спрату Коларчеве куће а 1902. године, у згради у Косовској улици, монтирана је централа "Сименс и Халске" са хиљаду нових бројева.
У реновираном простору Музеја ПТТ аутор изложбе Љиљана Ђорђевић објашњава замисао по којој поставка илуструје кратак преглед историјског развоја телефонског саобраћаја и начине прихватања нове технологије, са најзначајнијим датумима и освртом на утицаје које је телефон извршио на свакодневни живот и рад људи у нашој земљи, али и свету. У првој целини биће изложени први, индукциони модели телефона, у другој аутоматски и полуаутоматски телефонски апарати, а у трећој сателитски, бежични и мобилни телефони - као компарација технолошких карактеристика телефоније, али људског живота и друштвеног развоја некад и сад. Са нама је овом приликом био и ветеран телефоније и сарадник Музеја ПТТ инж. Милорад Миловановић, који је својим присуством "Трезор" обогатио занимљивим историјским причама, а Музеју поклонио неколико вредних уређаја.

- Учесници: Љиљана Ђорђевић, Милорад Миловановић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Љуба Јовановић, расветљивач Мирослав Давидовић, сниматељ-сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 09. марта 2013, премијерно емитовано у "Трезору" 08.04.2013; Редакција за историографију

28. јануара 1895 (по старом календару) - реализован је концерт путем телефонских веза између Ниша и Београда

Телефонски концерт Тесли у част (1895) - О правом чуду тога доба поуздани спољни сарадник "Политике", и изванредан познавалац историје Београда, инжењер Димитрије Ц. Ђорђевић (1861-1941), објавио је 28. маја 1936. текст под насловом "Пре 41 годину, наши поштари приредили су у Београду и Нишу велике свечаности у част Николе Тесле". Ђорђевић је описао подухват који је омогућио да се 28. јануара 1895. телефонском линијом преносе концерти на релацији Београд-Ниш, у част тада 39-тогодишњег Тесле, његових великих открића и проналазака. Ову 'лепу манифестацију' приредила је Поштанско-телеграфска задруга у Београду, 'у време када у Србији још није био уведен међуградски телефонски јавни саобраћај', у 'доба почетка великих успеха и славе Теслине'. Још исте те ноћи приспео је телеграм за Поштанско-телеграфску задругу, са потписом Михаила Пупина из Њујорка, у коме је речено, да Никола Тесла жали што није могао лично доћи на забаву приређену у његову част, због својих великих послова, и, благодарећи задрузи на тако лепој пажњи, жели јој напредак у њеним пословима.

- Учесници: инж. Омер Салиховић, управник ПТТ музеја од 1983. до 1992.
- Аудио-запис из тонског архива Радио Београда, 1995
- Снимано 1995 и 20.01.2022, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Свет телекомуникације: Тесла данас - Велики научник, физичар, проналазач Никола Тесла за собом је оставио генијални проналазак полифазног система, оригинална истраживања чудесних појава високофреквентних електричних осцилација, која су послужила као темељ развоја потпуно нових решења у индустрији и телекомуникацјама, као и друге бројне проналаске који су дубоко утицали на читаву нашу цивилизацију. У емисији се посебан акценат даје на Теслине проналаске из области радиотехнике, преноса слике, говори се о Теслиним заштићеним патентима везаним за радио везе, о првој радиостаници у Колорадо Спрингсу која је Теслин пројекат, о бежичном преносу електричне енергије, о великом доприносу који је Тесла дао у развоју радиотехнике. Емисија је реализована у Музеју Николе Тесле у Београду где су и снимљени многи Теслини проналасци, макете експеримената многобројни Теслини цртежи и документи. Никола Тесла је умро 1943. године у њујоршком хотелу "Њујоркер", а урна са пепелом се чува у Музеју Николе Тесле у Београду.

- Сценарио и режија Милан Кнежевић, стручни сарадник инж. Александар Маринчић; сниматељ Миленко Јовановић, сниматељ звука Ђорђе Ђуровић, монтажер Светлана Недељков, уредник Иља Слани
- Премијерно емитовано 26.04.1984, Редакција научног програма; репризирано у "Трезору" 08.07.2005, 07.07.2006, 05.12.2012, 25.07.2016.

Из старог краја, ТВ писмо - Камера приказује родни крај Николе Тесле и његову кућу у селу Смиљане, а водитељ разговара са мештанима о честим одласцима у печалбу из ових крајева. Затим, камера гледаоца води у Америку, до лабораторије у којој је Тесла радио, хотела у коме је живео и умро, пратимо откривање споменика Николи Тесли на Нијагариним водопадима... О Тесли говоре и дописник "Политике" Јуриј Густинчић и један капетан брода из Ријеке. Густинчић каже: "Стојимо на историјском месту. У сваком случају историјском за све Југословене, а требало би и за све Американце. У овој згради иза мене, бившем хотелу Њујоркер, умро је Никола Тесла. Умро је сам у хотелској соби. Један од последњих људи који га је видео пред смрт био је наш југословенско-амерички сликар Сава Радуловић. Геније, пионир, усамљеник, потпуно посвећен науци и техници, живео је у хотелској соби. Хотел Њујоркер, иза кога је била некадашња зграда Метрополитенске опере, ускоро рушити. Велика прослава Николе Тесле, симпозијум посвећен њему који су организовали амерички електро-инжињери, одржава се у сличном хотелу који је наџивео све - Statler Hilton. Леон Розенберг, истакнути амерички инжињер, први прималац двојне Теслине награде, америчке и југословенске, одговара поводом награде..." Музички лајтмотив ове сентименталне и необичне емисије је интерпертација песме о старом крају Арсена Дедића.

- Производено 1985, Биро за размену програма; репризирано у "Трезору" 08.07.2005, 20.09.2010, 01.06.2011. и 14.07.2015 (РТС 3), 06.07.2020, 06.07.2021.

Петак, 28.01.2022. на РТС СВЕТ у поноћ

Други део емисије о образовним програмима Телевизије Београд, у 79. епизоди серије "Време телевизије"

Општеобразовни програм други део - 79. епизода серије Време телевизије наставља да сведочи о серијама Општеобразовне редакције. Природа и човек серија вишегодишње традиције, између 1987. и 1991. године уводи у програм низ тема први пут обрађених у Телевизији Београд. Посебно кад је реч о екологији ова серија и у Телевизији Београд а и у оквиру Југословенске радио-телевизије од свог настанка представља пионирски подухват. Уређује је Вида Томић. У тој серији истиче се емисија Како волети реку у режији Драгана Ћирјанића која је на фестивалу "При Италија" у Перуђи добила специјално признање. Одликује је поетски приступ. Серији Природа и човек припада и запажена емисија Виде Томић Између неба и земље. Остварена је као разговор са Десанком Максимовић. Започета у претходном периоду, настављена је серија Некад и сад уредника Бранка Миловановића. У овим годинама нарочито се залагала за ревитализацију вредних објеката и драгоцених амбијената. За такву оријентацију карактеристична је троделна емисија Скадарлија у режији Душана Михаиловића. Нису заобиђени ни амбијенти у унутрашњости. Изузетна је емисија Старо Ваљево - Тешњар, у режији Радослава Московлића, посвећена заштити и обнови Тешњара, старе чаршије, једне од малобројних градских четврти из 19. века. Такође, посвећена је пажња значајним српским архитектима и њиховом делу, закључно са међуратним добом. Посебано се говори о емисији Поборници српско-византијског стила о архитектима Миомиру Коруновићу и Бранку Таназевићу. Значајан допринос програму Образовне редакције дала је Бранка Богданов. У овом периоду нарочито су запажене њене серије Хуманизам свакодневице, затим Портрети великана (о Јовану Жујовићу, Јосифу Панчићу, Милутину Миланковићу и Александру Берићу), као и емисије о наивној уметности... Наставила је и своју серију Знамените жене српске прошлости. Вела Нигринова, емисија из те серије награђена је на фестивалу у Лос Анђелесу.

- Учесници: уредници Вида Томић, Бранко Миловановић, редитељи Драган Ћирјанић, Радослав Московлић; уредник и редитељ Бранка Богданов
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 07.08.2011, репризирано 12.03.2015 (РТС САТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић