Трезор

Кратка историја једног празника - Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, највише је политичко представништво, а затим највише законодавно и извршно народно представничко тело нове Југославије. Основано је на свом Првом заседању у ослобођеном Бихаћу 26-27. новембра 1942. у присуству 54 делегата из Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине (Представници Словеније и Микадоније нису успели да стигну). Извојевани политички и војни успеси у 1943. и повољна међународна ситуација створили су услове да се 29-30. новембра 1943. у Јајцу одржи и Друго заседање у присуству 142 делегата из свих крајева Југославије (осим из Македоније и Санџака који нису успели да се пробију). Донете одлуке: о конституисању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у врховно законодавно тело; о образовању Националног комитета ослобођења Југославије са значајем привремене владе Југославије; о изградњи земље на федеративном принципу, као и присаједињењу Истре, Словеначког приморја, Задра и острва Цреса, Лошиња и Ластова Југославији. Датум 29. новембар 1943. је назначен на грбу нове државе, а тај се дан славио као највиши државни празник: угледни научници, уметници и друштвени радници примали су престижну државну награду АВНОЈ, а најмлађи су примани у Савез пионира. Као Федеративна народна република Југославија, касније Социјалистичка федеративна република Југославија, држава је трајала до 1991. године. Веће грађана Савезне скупштине СРЈ одлучило је 18. новембра 2002 године, да се досадашњи Дан републике више не слави, усвојивши измене Закона о државним празницима Југославије. У образложењу Савезне владе која је те измене предложила по хитном поступку, наводи се да је то празник државе која више не постоји па је нелогично да се слави. Прилог је реализован од архивских записа, затим од анкета и других прилога из Дневника уочи празника.

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сарадник Катарина Нешић, музички сарадник Виктор Симић, организатор Снежана Витезовић, секретар реализатор Диана Бошњак, спикер Бојан Жировић, монтажер Ђорђе Анђелковић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 29.11.2002, репризирано 29.11.2013; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Музички интермеццо - Прилог садржи две музичке нумере: "Југославијо, од Вардара до Триглава", део из новогодишњег програма за 1983. у режији Јована Ристића, а по једну строфу певају: Јонче Христовски, Жарко Данчуо, Неџад Салковић, Димитрије Бато Радуловић (текст Милутин Поповић Захар, музика Данило Живковић); друга је нумера из емисије "Потпури музичких нумера" из 1999. а песму "Југославијо" певају Снежана Берић, Светлана Славковић, Леонтина Вукомановић и Владана Марковић)

- Припремљено од архивског материјала за емитовање у "Трезору" 29.11.2021

О Телевизији Београд - емисија говори о важним датумима за почетак телевизије у Србији: од 23. августа до 2. септембра 1958. трајао је тзв. Сајамски програм, када је почело прво емитовање програма Телевизије Београд; на Дан ослобођења Београда 20. октобра 1958, Телевизија Београд припремила је своје друго појављивање, а пренос свечане академије за Дан републике, 28. новембра 1958. јесте прво емитовање заједничког програма ЈРТ, јер су директан пренос из Нарадног позоришта у Београду преузимале и ТВ Загреб и ТВ Љубљана. Током децембра почело је да функционише емитовање програма према утврђеној ЈРТ схеми.

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сарадник Катарина Нешић, музички сарадник Виктор Симић, организатор Снежана Витезовић, секретар реализатор Диана Бошњак, спикер Бојан Жировић, монтажер Ђорђе Анђелковић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезор" 27.11.2003, репризирано 29.11.2013; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић