Од Плуга до дигиталне фарме: За друга

Земљиште је одузето свима који су имали изнад прописаног максимума и додељено сељацима беземљашима, државним предузећима и установама. Држава административним мерама покушава да покрене пољопривреду како би обезбедила довољно хране за војску, институције и становништво. За село и сељаке долази сурови период откупа и оснивања радних задруга који ће трајати неколико година и знатно променити њихов живот.

Преносимо приче сведока и доносиоца одлука које су мењале живот људи на селу. Упознаћемо Властимира Филиповћа који је 1955. године као апсолвент Пољопривредног факултета у Земуну, упућен na усавршавање у Немачку а по повратку послат у банатско село Ботош како би унапредио производњу. Како се подстицала трансформација сељаштва у радничку класу и какве је ефекте имала? Како су настала велика друштвена газдинства и задружне економије које су пољопривредницима пружале стручну и финансијску помоћ?

Без обзира на разна лутања, период седамдесетих година ХХ века многи од наших саговорника памте као златно доба српске пољопривреде. За само седам година потрошња минералних ђубрива у Србији повећава се са 90 на 762 килограма по хектару а потрошња сточне хране са 9000 на 95000 тона.

Водимо вас у најстарију земљорадничку задругу у Азањи које се наши саговорници сећају као покретача живота читавог краја али трансформација власништва доноси проблеме са којима се они и данас боре.

Уредник и сценариста Алексндра Шарковић
Редитељ и избор музике Бранислава Стефановић
Монтажер Ксенија Савићевић
Извршни продуцент Светлана Бандић; продуцент серије Драгана Богдановић;
Сниматељи: Никола Ђуровић, Бранко Пелиновић, Хаџи Владан Мијаиловић и Гојко Деспотовић