Хајдучија у Србији и Југославији: Горске царице

За тим који је реализовао овај серијал то је био и најтежи задатак - јер смо пред собом у старту имали једну једину фотографију и два текста. За разлику од хајдука итекако присутних у нашој колективној свести према којима као мало која нација имамо амбивалентни однос и осећања, за хајдучице наилазимо на потпуну колективну амнезију и незаинтересованост друштва које културолошки оптерећено родним предрасудама и стереотипима, као да не успева да дефинише ову појаву у својој историји па је једноставно брише из свог памћења.

Али у крајњем сва лепота новинарског истраживања и јесте управо у томе да исприча до сад неиспричану причу. "Наше горске царице" су управо таква прича. Наша хајдучица Миља, на пример, могла би да буде пандан америчкој Бони Паркер која је са Клајдом ушла у легенду познату целом свету, и још више...

Јер наша Миља је била много и опаснија и способнија и трајала је три пута дуже од своје "америчке колегинице". Па ако се томе дода да је имала и троје деце и да је бринула о породици у паузама између пљачки - она је несумњиво жена од крви и меса за разлику од иделизоване и незреле америчке преступнице.

О њој су још крајем 19. века писале и лондонске и бечке и париске новине као егзотичној појави са орјенталног Балкана. Али за све то се код нас готово ништа не зна, и зато сасвим намерно овај серијал завршавамо причом о нашим "Горским царицама" које су у нашем колективном памћењу остале, ако су и остале, само као егзотични додатак који у крајњем није утицао на суштину феномена хајдучије на овим просторима.

Анимације у серијалу је одрадио Алекса Гајић, графичку обраду Борко Ћирић, музику компоновао Дејан Пејовић - Пеја, директор фотографије је Милан Станић, монтажу потписује Владимир Радовановић а уредник и аутор серијала је Оливера Панчић.