Отмица Европе - Нацистичка пљачка уметничког блага

Дводелни документарни филм "Отмица Европе", снимљен према истоименој књизи историчарке Лин Николас, говори о култургеноцидној политици нацистичке Немачке која је подразумевала систематско пљачкање уметничких дела која је неуки владар Трећег Рајха, каплар са неоствареним дечачким сном да буде сликар, напросто желео да има у својој колекцији. Пљачкана су и дела оних сликара која је каплар, оценивши их сам као наказна и деградирана, желео да уништи. Прикривена иза најстрашнијих злочина у историји света, ова је акција нациста остала донекле ван ширег интересовања европске јавности, и спада, како аутори овог филма кажу, у још увек "недовршена посла" Другог светског рата. Један од тих послова је и проналажење оног Рафаеловог "Портрета младића".

За оне који преферирају Холивуд, рећи ћемо да је о акцији спасавања уметничког блага Европе снимљен, у режији Џорџа Клунија, играни филм "Monuments Men" (Операција: Чувари наслеђа), о групи америчких официра који су крајем Другог светског рата, док су са нацистима трајале огорчене борбе у Италији и Нормандији, своје животе излагали опасности зарад Леонардове "Даме с хермелином", "Гентског олтара", Микеланђелове "Мадоне из Брижа". У документарцу који вам вечерас приказујемо видећете неколицину правих чувара наслеђа, како са искром у оку сведоче о данима када су под церадом камиона спроводили у свој штаб Микеланђелове мадоне и Леонардова платна.

Ауторка књиге-предлошка Лин Николас, као учесник овог филма, каже у једном тренутку како је Адолф Хитлер био личност која је, у Трећем рајху, била главни покретач ове акције и идејни творац будуће немачке културне политике, пројектант њених музеја од којих је главни требало да буде у фиреровом родном Линцу. "Није уобичајено да се шефови држава мешају у уметничке ствари", каже ауторка апострофирајући чињеницу како је поменути културни геноцид био плод нездраве жеље једног суманутог човека коме је у једном тренутку историје било дато да води једну велику и моћну нацију.

Први део филма говори, хронолошким редом, о почецима рата и пљачкања, да би се ти фамозни чувари наслеђа појавили у другом делу, са својим сведочанствима која су диван пример људске посвећености и племенитости у данима када је за племенитост било мало места и времена. Један од њих навешће дилему која их је све време рата прогонила: је ли у рату вреднији људски живот или уметничко дело? Што се тиче њихових личних живота, нама је данас сасвим јасно како су поменуту дилему разрешили, тих опасних дана, они сами.

У филму се појављују и обични становници Фиренце, Лењинграда, Варшаве, Монте Касина, Париза... који се сећају дана када су им градови пљачкани и уништавани, нећемо заборавити појаву Жака Алтмана, париског Јеврејина, кога нацисти из воза за Аушвиц преусмеравају на ново одредиште, париску железничку станицу Париз Аустерлиц, где је на почетку рата створен огромни депо јеврејских драгоцености, покрадених у њиховим домовима, међу којима Алтман, који је са сународницима доведен ту да пакује опљачкана добра да би била транспортована у Немачку, једног дана препознаје предмете из своје куће из које су у смрт Аушвица одведени његови родитељи и четворица браће, и који ће једини преживети Холокауст да би нам испричао своју причу.

У филму говоре и двојица некадашњих министара културе Совјетског савеза односно Русије, од којих један припада чврстој руци руске политике и не дозвољава могућност да се из Русије врати ишта од немачке уметничке баштине која је рат завршила у рукама Трофејне бригаде Црвене армије (совјетска верзија Чувара наслеђа), предлажући да наредне генерације одлучују о томе, док други министар мирно каже: "То што нека немачка слика виси у Пушкиновом музеју неће излечити рану мог оца који се из Стаљинграда вратио без прстију".

Филм Отмица Европе је величанствени мементо уметничком духу старог континента који представља његову срж и најважнији стуб његовог идентитета. Такође је и врло употребљив у данашњим координатама историје, као опомена да владар предимензионираних амбиција а премалених квалитета може, као дете које згази управо поклоњену играчку, да постане свеопшти уништитељ света којим би хтео да влада.

Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић