Наука 2020: Теразије

У варош са кривудавим сокацима, раштрканим кућама без неког реда, са неколико џамија, ханова и амама, улазило се кроз четри капије.

Од главне, Стамбол капије, на месту код данашњег Народног позоришта, полазила су два најважнија друма: Цариградски - данашњим Булеваром краља Александра и Крагујевачки - правцем данашње улице Краља Милана. Дакле, све даље од Стамбол капије била је пуста периферија, па је вероватно данас тешко замислити да су Теразије, као главна саобраћајна артерија престонице, биле периферија сачињена од баруштина обраслих шеваром.

Значај и улогу које су Теразије задобиле у животу Београда, осим тога што су биле почетна раскрсница два главна пута, дугују води. Теразијски плато заузима изванредну позицију и одличну висинску коту на Београдској греди, те је био идеална траса за две главне водоводне линије које су напајале варош у шанцу. Ту је била постављена највећа и главна црпна станица помоћу које је пијаћа вода сакупљана и спровођена у остале делове града. Те специјалне уређаје за воду, Турци су називали теразијама, па одатле потиче и само име овог централног дела данашњег Београда.

О томе како су се Теразије развијале протеклих 150 година, које архитекте су дале печат грађевинама које и данас красе овај део града, сазнаћете од проф. др Владимира Ђокића, декана Архитектонског факултета у Београду и доценткиње Гроздане Шишовић, као и од Соње Костић, историчарке уметности из Урбанистичког завода Београда.

Уредник: Владана Рашић Драгојевић
Сарадник на сценарију: Милан Кундаковић
Монтажа: Јована Филиповић