Трезор

Прва хумористичка серија Телевизије Београд била је "Сервисна станица". Серија је садржала 19 епизода у трајању од по 60 до 90 минута и емитована је уживо 1959. и 1960. године. По мотивима серије снимљења су у продукцији "Авала филма" 1961, два дугометражна филма: Нема малих богова и Срећа у торби. 1961. Лола Ђукић је покушао да у својеврсном римејку обнови по једну епизоду из некад омиљених хумористичких серија. У истом саставу ауторске и глумачке екипе, у сличној драматуршкој конструкцији али са садржајем и ситуацијама које одговарају садашњем времену, снимљена је ова епизода Сервисне станице.

- Улоге: Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Вера Илић Ђукић, Ђокица Милаковић, Жарко Митровић, Драгутин Гута Добричанин, Михајло Виторовић, Александар Стојковић, Миодраг Петровић - Деба, Душан Ђорђевић Крцун, Михајло Паскаљевић, Љубиша Бачић, Душан Кандић, Бранислав Радовић

- Сценаристи Радивоје Лола Ђукић, Новак Новак; слика Момчило Лазаревић, светло Јован Чедић, микроман Милорад Мартиновић, сниматељ звука Милош Љуцовић, видео-миксер Драган Самац, тех. вођство инг. Зоран Манојловић, магнетоскоп Стеван Мунћан, организатор Предраг Којдић, музички сарадник Илди Ивањи, костимограф Владанка Ђорђевић, сценограф Драгољуб Лазаревић, камерман Војислав Лукић, Душан Стефановић, Милоје Лазић; секретарица режије Нада Петернек, асистент режије Милица Јоцић, редитељ Радивоје Лола Ђукић

- Премијерно емитовано 22.10.1966; Редакција забавног програма, уредник Миодраг Маринковић, репризирано у "Трезору" 19.02.2014 и 10.10.2014.                           

Петак, 18.09.2020. на РТС СВЕТ у 0:05

Сећање на недавно преминулог инж. Александра Луја Тодоровића

Александар Луј Тодоровић, инжењер електротехнике и пионир Телевизије Београд (Београд, 23. децембра 1938 - Београд, 10. јун 2020.

Дипломирао на Електротехничком факултету. У Телевизију Београд је дошао почетком 1967, као инжењер магнетоскопа. Био је шеф Одељења магнетоскопа, заменик директора телевизијске технике, помоћник директора телевизије за програм, затим последњи Генерални секретар Југословенске радио-телевизије. Био је професор на Факултету драмских уметности, један је од оснивача и први декан Међународне академије за радио и телевизију у Монтреу, професор на Факултету визуелних уметности Универзитета Медитеран у Подгорици, гостујући професор на Универзитету Оклахоме у Норману, на Лојола Универзитету у Њу Орлиенсу и на Мариборском универзетету. Почасни председник Техничке скупштине Европске радиодифузне уније, члан Савета Међународне радиодифузне конвенције и члан жирија "Peter Wayne Award", награде за највише технолошко достигнуће у области РТВ које међународно удружење произвођача РТВ опреме. Луј Тодоровић је једна од иницијатора оснивања Музеја телевизије у Србији (уз Станка Црнобрњу, Миру Оташевић, Бојану Андрић).

ЈРТ у Архиву Југославије - Током 17 година рада "Трезора" емитоване су десетине прилога и емисија из историје рада и богате продукције ЈРТ-а, интервјуисани програмски и технички радници те организације, снимано на местима великих догађаја, неколико емисија и на београдској адреси ЈРТ-а.

Удружење радио-станица ФНРЈ основано 1952, појавом телевизије 1958. године, прерасло у Југословенску радио-телевизију (ЈРТ). Важније делатности ЈРТ биле су: сарадња међу чланицама у планирању и реализацији заједничких и комбинованих радио и телевизијских програма, израда заједничке програмске схеме, организација Фестивала ЈРТ (од 1965. до 1991); свакодневне размене вести и емисија; заједничко покривање великих приредби и догађаја у земљи: Олимпијских игара у Сарајеву, Медитеранских игара у Сплиту, Универзијаде у Загребу, Самита несврстаних у Београду... У најважније делатности свакако спада координација и реализација на десетине хиљада међународних телевизијских преноса и свакодневне међународне размене вести преко ЕБУ, као и мултилатералне и билатералне размене радијског и телевизијског програма са организацијама у иностранству; реализација унилатералних преноса у изузетно великом обиму обављана је професионално и без застоја и за време рата у Словенији, Хрватској и Босни.

Последња емисија о раду ЈРТ, снимана је крајем 2018. у Архиву Југославије где се чува целокупна оставштина ЈРТ-а с обзиром да је седиште организације било у Београду, главном граду Југославије. Домаћин нашег боравка и снимања у Депоу бр. 13 Архива Југославије био је Милан Медаковић, начелник Одељења за заштиту и коришћење архивске грађе, познат нашим гледаоцима из ранијих "Трезора". Гост је био последњи генерални секретар ЈРТ-а проф. Александар Луј Тодоровић, такође познат нашим гледаоцима као пионир Телевизије Београд где је радио инжењерске послове од 1967. до 1988. године, затим у ЈРТ провео до 1992, затим у ЕБУ, где је и данас почасни председник Техничке скупштине ЕБУ. Разговор међу полицама Депоа трајао је више од једног сата, а отворене су само три кутије од небројено много колико их је на полицама до плафона Архива. Сваки поглед на записнике, извештаје, одлуке, подстицао је на питања, одговоре, објашњења... Споменути су сви генерални секретари ЈРТ-а: Ивко Пустишек, Златко Синобад, Милан Вукос, Фаик Диздаревић, Луј Тодоровић... најважнија правила и најважнији заједнички подухвати ЈРТ-а, помоћ коју је ЈРТ пружала другим земљама као што су Алжир, Шри Ланка и др, затим односи са ЕБУ (Европској унији за радио-дифузију)... но ипак највише се говорило о последњим годинама о пословима око гашења организације ЈРТ, дугачким и стрпљивим преговорима свих генералних директора радија и телевизије некадашњих републичких центара, о расподели средстава, финансијама, правним актима... А када се то завршило после вишедневних састанака у Печују, Будимпешти и последњег у Женеви - нико није био оштећен, сви су се задовољни разишли. Последњи ЈРТ подухват био је Олимпијске игре у Барселони, лета 1992, који је много раније био уговорен, о заједничким преносим, техници, извештавању - те се зарад гледаоца није могао мењати. Луј Тодоровић је био постављен за Шефа новинарског пула и тај последњи заједнички посао прошао је на највишем професионалном нивоу.

- Учесници: инжењер проф. др Александар Луј Тодоровић, саговорник Бојана Андрић