Моја лепа Србија: Младеновац, младе стазе старог града

Река мала а зове се Велики Луг. Космај надгледа Шумадију попут овеће брдовите барке, а воли да га зову планином. Шумадија валовита а овде углавном ниска. Поток Тихановац, а бесан рушио током историје зидове конака манстира Павловац. Пруга у Младеновцу а Пружатовац је није никада ни видео нити имао. Амерић није у великој Америци, већ у неспоредној околини Младеновца. Вода Селтерс у овдашњој је бањи а не у Француској.

Овај низ који чине мали парадокси, део је слике Младеновца, једне од општина нашег престоног града, и једне од његових јужних капија.

Шта све може да значи назив овог града од скоро тридесет хиљада становника коме гравитира још тринаест руралних насеља са још толико људи...

У првом реду, млад град. Варошицом је проглашен 1893. године, у град је израстао после међуратне и поратне снажне индустријализације.

Можда и младост и новац, иако то често не иде заједно. У младој варошици било је новца када су после изградње железничке пруге концем 19. века похрлили трговци, занатлије и банкари. Уосталом, овде је отворена прва фабрика пекмеза у Србији, а тада се пекмез продавао за суво злато.

Могуће је да има и неко зрнце реалности у легенди о три брата који су два века после косовског боја дошла у ове крајеве па Влајко основао Влашку, Рајко Рајковац, а Младен подигао село Младеновац. Могуће, јер је из младеновачког краја у косовском боју учествовало седамдесет љутих коњаника.

Учествовали су Младеновчани и у другим славним биткама и дали многе храбре борце и хероје.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић