Седам хиљада душа

Страдање око 90.000 српских заробљеника током Првог светског рата у аустроугарским логорима на подручју данашње Чешке, од којих се 7000 њих никада није вратило својим кућама, тема је филма Седам хиљада душа редитеља и сценаристе Сањина Мирића.

Овај документарно-играни филм осветљава једну мало познату, међу многим трагедијама Првог светског рата ‒ трагедију ратних војних заробљеника, који, како је наглашено у филму ‒ самом чињеницом заробљавања не престају бити часни војници, супротно изреченим а најчешће неисказаним ставовима код појединих интелектуалца, политичара, али и историчара, да они који не погину за отаџбину или као победници не умарширају у Београд и Србију, нису ни достојини сећања.

Овим филмом се између осталог исправља горенаведена неправда и обасјава судбина мученика који су страдали у заробљеничким логорима на просторима некадашње Аустроугарске и Немачке, у овом случају Чешке, живећи своје логорске дане често исто онако тешко као и заточеници у немачким или усташким логорима смрти током Другог светског рата.

Продукцијски и режијски, филм је урађен на веома високом нивоу. Филмска прича заснована је на сведочењима преживелих заробљеника расутим у разним архивама и документима, како самих заточеника и архивама њихових земаља ‒ учесница у рату, тако и у архивама аустроугарске и немачке војне и ратне документације из Првог светског рата. Као сведоци се појављују и потомци Чеха чије су породице или рођаци били настањени у близини логора, а који су често ризиковали помажући логорашима међу којима је било и деце и стараца довођених из крајева превентивно очишћених од становника. Читаве породице из Србије завршиле су у интернацији.

Као сведок се појављује и логорски лекар који је оставио драгоцене фотографије заробљеника и сцена из логорског живота. У филму су дате и трагичне судбине аустроугарских војника, очева и мужева и рођака чије су породице биле настањене у околини логора, као на пример судбина Кларе која је изгубила мужа у аустругарско-немачкој опсади Београда а која добија посао куварице у логору српских заробљеника.

Мало се зна, или се често заборавља како су САД у Први светски рат ушле тек 1917. а да су дотле разне хуманитарне организације обилазиле заробљеничке логоре и помагале заточеницима, па су тако српске заробљенике америчком фудбалу, сазнајемо у филму, учили припадници америчке хришћанске организације, као и читању, писању и музицирању.

Документи и сведоци говоре и о страшним епидемијама пегавог тифуса у логорима, затим несташицама хране, батињанима до смрти српских заробљеника због најмање ситнице. Посебно је осветљена трагична судбина болесника који су у логорским болницама потписивањем примирја, након повлачења логорских лекара и медицинског особља, били остављени на милост и немилост, болесни и без хране.

Гробница у Јидриховцима у Чешкој Републици је једна од највећих гробница српских војника у Првом светском рату.

Филм је посвећен онима који се у Србију нису вратили и који почивају далеко од своје домовине.

Редитељ: Сањин Мирић

Наратор: Тихомир Станић

Играју: Јелена Ћирић, Лордан Зафрановић, протојереј Срђан Јаблановић, Вид Луковић, Милорад Луковић, Зузана Хрушкова, Наталие Желинска, Зденек и Јан Ришави.