Бора Станковић – "стегни срце и трпи, бидни човек"

"Најбољи, најсилнији, најпунокрвнији" писац – тако је о Борисаву Бори Станковићу писала београдска Политика почетком XX века. После "Коштане" и похвала које је о тој драми написао главни књижевни арбитар тог времена Јован Скерлић, роман "Нечиста крв" очекиван је с великом пажњом и у штампи од Београда до Загреба најављиван као нови рад "највећег живог писца".

Ипак, предратну пажњу коју је Станковић имао, после 1918. у београдској штампи смењују напади. Бора постаје на онај који је "био у служби непријатеља", а све због тога што је током Првог светског рата писао за окупационе Београдске новине.

О Бори Станковићу и разлозима због којих је писао за Београдске новине, о томе како га је бранио Иво Андрић, о "Нечистој крви" као једином роману који је успео да заврши, о тужби Коштане против писца и Борином одговору "на циганску торбу пуну молби"... Како превести речи као што су "дерт" или "севдах" на стране језике, шта говоре ћутања његових јунака, зашто је Борисав Станковић побегао са прве премијере "Коштане"? Да ли би био такав писац какав је постао да није одрастао у Врању? Да није његове књижевности – шта би Врање данас било?

У емисији Око магазин, поводом 150 година од рођења великог писца, говоре: Роберт Ходел, професор славистике на Универзитету у Хамбургу и преводилац Станковићевих дела на немачки, професор Универзитета у Нишу Горан Максимовић, Бојан Чолак са Института за књижевност и ументост, Милица Божић Синчук са Института за српски језик и Сања Златановић, етнолог.

Аутор емисије Драгана Игњић.