субота, 28.03.2026, 13:20 -> 11:18
Мустра Сирогојно – Добрила Смиљанић
Од пашњака, пар игала и вештих руку, до гардеробера најпознатијих светских дама и „другарица” – Ненси Реган, Лив Улман, Јованке Броз, Индире Ганди, Раисе Горбачов… Модели са ћириличним писмом на етикети не би ни стигли, да се у ову меку и топлу златиборску причу није уплела Добрила Васиљевић Смиљанић, и потврдила ону Игоову мисао да „оно што води и вуче свет нису локомотиве, већ идеје”. Добрила је повукла прва и највише, али у томе није била сама.
Autor:
Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]
А пре него што су се уселили на насловне стране модних часописа и излоге ексклузивних радњи у Шведској, Јапану, Америци, Италији, Француској и Немачкој, и пре него што их је Пјер Карден пожелео у својој колекцији, џемпери златиборских плетиља су грејали леђа овдашњих сељака, а чарапе од чисте вуне имале свој једини дом – у кожним опанцима. Сврха им је одредила изглед и састав, а издржљивост рок трајања.
„Ниједну шару овде жене нису знале исплести, извести, склопити џемпер, то је било само да скрпиш да не иду људи голи и жене, да буде топло од вуне, то су све њени модели”, признају и сећају се сада жене у Сирогојну.
Тако је било одвајкада – све до раних седамдесетих година прошлог века.
Из родне Радобуђе, школовања у Пожеги и Ужицу, Добрила је највише времена провела на путу од Београда, где је живела, до Сирогојна, где је радила са својим сарадницама и плетиљама. Са породицом је изнела све ратне страхоте, послератне ломове, неправде и изазове. Али, пут ју је са Сирогојном и њеном невероватном идејом водио свуда по свету, а она је чувала ћириличну етикету, живописну шару на џемперима која носи све оно што су Сирогојно и људи у њему били.
Све се променило. Судбина, визионарски дух, стицај околности, све се то увезало да би Добрилу, заувек сместило, не само у срца Смиљанића, већ читавог краја, и да би се десило оно што је она, много касније, означила неизбежним у свом животу: приврженост селу, драгим лицима скромних и вредних жена, и дивној, топлој вуни, која јој је донела толико радости у баршунастим облицима снова.
Уредник емисије: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Пераћ
Монтажа: Горан Дамљановић
Коментари