Путеви и историја дувана у Прилепу

Прилеп има своје сорте орјенталног, ситнолисног, ароматичног дувана који дуванске компаније из света користе као сос, односно додатак својим цигаретама, у малим процентима, како би побољшале и обогатиле арому, односно мирис и укус својих најскупљих цигарета.

За стварање нових сорти дувана у Прилепу је најзаслужнији др Рудолф Горник, који је још пре једног века основао Институт за дуван у овом граду, који и данас ради. Био је то први научни институт у Краљевини Југославији. Горник је са својим тимом вршио прва генетска истраживања и укрштања биљака како би створио нове сорте орјенталног, ситнолисног дувана.

Осим тог института, др Рудолф Горник је после Другог светског рата у Прилепу основао и Високу школу за дуван у којој су се образовали кадрови за дуванску индустрију у читавој Југославији.

У оквиру тог института је музеј дувана, једини на Балкану и један од два у Европи, са највећом збирком предмета везаних за прераду и конзумирање дувана.

До пре једног века у Европи је само 5 одсто људи пушило цигарете, а сви остали су шмркали дуван, жвакали га или пушили кроз лулу или наргилу.

Међу 4200 експоната прикупљених са готово свих континената, осим лула, муштикли и наргила, налазе се и бурмутице и камиши али и табакере направљене од сребра, злата, платине и дијаманата које су припадале многим познатим личностима, од царева, преко војсковођа до владара.

Готово сваки од тих предмета у музеју дувана у Прилепу има своју историју и своју причу, а неке од тих прича открива вам Бранко Станковић у новом издању Квадратуре круга.