Зашто је Богатић устао

У плану су се неочекивано нашла и истражна поља литијума и бора. Тог дана требало је да се одржи седница Скупштине општине на којој би био презентован нацрт тог просторног плана. Одржавање седнице спречили су грађани који су упали у салу Општине у којој је планирано одржавање те седнице.

Дан након тога огласило се Министарство рударства и енергетике саопштењем у коме се каже „да су тврдње о истраживању и копању литијума засноване на погрешном и произвољном тумачењу једног документа који се налази на увиду јавности, чиме се јавност наводи на погрешне закључке што подстиче ширење дезинформација.“

Министарство рударства и енергетике је пре тога одобрило апликацију за истраживање литијума и бора фирми „Edelweiss Mineral exploration״ на територији општине Богатић.

„То истражно поље захватило би побршину од 200 квадратних километара, 60 одсто тог поља обухвата територију града Шапца, а 40 територију општине Богатић у којој би били захваћени атари села Бадовинци, Клење, Салаш Црнобарски и Очаге… То је изазвало гнев, бунт и бес пољопривредика и грађана Богатића״, каже Дејан Милосављевић, одборник у СО Богатић.

„Већници и одборници СО Богатић ставили су примедбе на Нацрт просторног плана тог просторног плана који нам је доставило Министарство рударства и енергетике и то је једини законски пут да се то избаци из тог документа. Иначе, одборници и комплетна јавност су против тога да се пољопривредно земљиште, најквалитетнија земља у Србији претвара у било каква поља за истраживање и било шта везано за литијум и бор״, тврди Драгослав Јосиповић, председник СО Богатић.

Сада је на тај Нацрт посторног плана стигло 137 примедби од организација и грађана Богатића.

А зашто пољопривредници Богатића тако грчевито бране своју земљу и не дозвољавају на њој никаква истраживања, а камоли експлоатацију литијума и бора.

„Мачва не би требало да буде предвиђена ни за какво рударење већ за производњу хране, као и до сада, јер би рударењем био уништен део најплодније земље у овом делу Србије״, каже Милан Пајић из удружења „Наше млеко״. Више од 70 одсто територије Општине Богатић заузима обрадиво пољопривредно земљиште. На тој земљи успева све, почев од пшенице и кукуруза, потом соје и сунцикрета и свег воћа и поврћа. Већ сада у појединим деловима Богатића, хектар земље достиже цену од 30.000 евра.

Богатић је разапет између две реке, Дрине и Саве. Осим подземних резерви квалитетне пијаће воде у Богатићу су 90-их година прошлог века откривене неисцрпне резерве геотермалних извора воде чија је температура 75°C . Неки од тих геотермалних извора већ сада се користе за загревање стакленика и пластеника у Богатићу.

Богатић је међу прве три општине у Србији по броју сунчаних сати у години. То је, такође, огроман потенцијал и извор бесплатне обновљиве енергије који се користи у у овом граду.

И данас храни велики део Србије. Годишње, само из ове општине српском тржишту се испоручи више од 50 милиона килграма свињског меса.

Богатић има и природне ресурсе, вредне људе и богом је дан за живот.

У међувремену је (5. марта 2025) Министарство рударства и енергетике Србије ставило  ван снаге услове које је раније дало за израду Нацрта просторног плана те општине, а односе се на апликацију о истраживању литијума и бора.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монатажа: Марија Баронијан Шашић