Право на сутра - Криви без кривице, 2. део

Породица Зорана Ђокића тврди да је осуђен потпуно невин човек. Радио је годинама на Косову и Метохији за међународне организације и у два министарства у Влади Косова, прошао је све провере и, кажу, о његовим злочинима нема ни говора. Обишли смо породицу осуђеног Зорана Ђокића у Косовској Митровици. Породица Ђокић покушава да скрене пажњу јавности на огроман проблем који их је снашао. Најтеже им пада то што не могу да ураде ништа што би помогло да Зоран изађе из затвора.

На казну од шест година затвора осуђен је и Ненад Арсић из Чаглавице, јер је 1999. године наводно тукао своје комшије, браћу Шаља. Он тврди да су га браћа пријавила, јер није желео да им прода део имања. Арсићи, упркос свему кроз шта су прошли, кућу у Чаглавици продати неће - и то је и Ненадова порука из затвора.

Ненад Арсић је живео у Чаглавици до 2014. године, а после пресељења у Ниш редовно је долазио у своју породичну кућу. На дан када је ухапшен пре две године кренуо је да извади лична документа. Према наводима из пресуде, двојицу Албанаца је приморавао да, како се тврди, пију ракију и певају српске песме. Терете га и за пљачку неколико кућа.

Он је до 2012. године радио у Грачаници на издавању личних карата, а живео је у Чаглавици. Све време је био ту. Зашто су од 1999. године чекали до 2019. године да га ухапсе, пита сестра Радмила Васић.

За ратне злочине до сада је осуђено десетак Срба који се налазе у затвору у Подујеву. Свако суђење пратиле су бројне неправилности, кажу адвокати.
Забрињава то што је у најави и нови закон о кривичном поступку, који предвиђа суђење у одсуству. То је додатни притисак на српско становништво, јер по досадашњем искуству свако може бити на мети косовског тужилаштва и то за злочин који није починио.

Чињенице показују да је Србима на Косову и Метохији ускраћено право на правично суђење и да се они прогањају и терете по тајним оптужницама и, без чврстих доказа, осуђују на вишегодишње казне затвора. У оваквим поступцима не постоје материјални докази, углавном се пресуде доносе на основу изјава сведока, што је у супротности са законом о кривичном поступку, објашњава адвокат Јована Филиповић.

Држава би требало да сагледа могућност да материјално и психо-социјално подржи породице, које су најпре остале без имовине на Косову и Метохији а сада и без хранитеља. Није довољно само ангажовати адвоката, сматра Душко Челић, професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Ауторка емисије: Светлана Вукмировић