Српске светиње на КиМ-Грачаница

Капитални пројекат Филмских новости, сниман три године, окупио је 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. 

Пред гледаоцима је епизода посвећена манастиру Грачаница.

Манастир Грачаница налази се у истоименом селу, недалеко од Приштине и један је од последњих монументалних задужбина краља Милутина Немањића. Изградња је започета 1315. а завршена 1321. године. Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и посвећена је Успењу Пресвете Богородице.

Грачаница представља врхунац српске средњовековне вештине градње у византијској традицији. Грађена је у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста и фасадама од наизменичних редова камена и опеке. У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде, жене краља Милутина и кћери византијског цара Андроника Другог. У главној манастирској цркви фреске су осликали грчки мајстори, чувени Михаило и Евтигије, који су живописање завршили 1321. године.

Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Након сукоба на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен.

Манастир Грачаница представља непокретно културно добро, као споменик културе од изузетног значаја. Заједно са још три манастира Српске православне цркве - Високи Дечани, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка - Грачаница је на листи Унескове Светске баштине под именом „Средњовековни споменици на Косову".