Чекај ме, ја сигурно нећу доћи

Филм о људској опседнутости срећом коју треба да им донесе неко други, што се обично назива потребом за љубављу.

Aлек је очајан, пошто га оставила Теодора, после трогодишње везе. Он пати, безвољан је, патетичан, стално помиње самоубиство. Једноставно, не може да се помири са чињеницом да је веза готова, има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета.

Упркос Банетовим саветима, он и даље зове Теодору, која се у међувремену заљубила у Немању. Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у Марину, неколико година млађу девојку, али Марину јако привлачи Алекова словенска депресија.

Док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију.

Филм је до сада освојио многобројне награде на фестивалима "Синема сити" у Новом Саду, "Софесту" у Сопоту, "Херцег фесту" у Херцег Новом, на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи и на Филмским сусретима у Нишу.

У главним улогама су Милош Самолов, Мирјана Карановић и Гордан Кичић.

Режија: Мирослав Момчиловић