Без визе

Уочи 11. новембра, Дана победе у Првом светском рату, поклањамо вам три приче између Париза и Београда.

Мари-Пјер Терал, супруга досадашњег амбасадора Француске у Србији, природом мандата, напустила је Београд. Србији је оставила књигу Уметност живљења на француски начин, себи задржала незаборавне успомене, а нашој екипи открила ризницу једне од пет најлепших француских резиденција на свету и дала одговор на питања зашто је пожелела да се Срби не промене и како је Пикасо Београд обукао у плаво.

У месту Мо, крај Париза, попришту чувене битке на Марни, за тачно годину дана, биће отворен један од највећих музеја Првог светског рата. Имали смо ексклузивну прилику да пре било које француске телевизије, завиримо у фундус тог музеја, али и да вам испричамо причу о директору музеја Жан-Пјер Вернеу и српском електричару Предрагу Петровићу Пепију, унуцима солунских бораца француске и српске војске. Између осталог, видећете шињел који је током рата носио син Лава Толстоја и сазнати шта је Србији још потребно да би у том музеју заблистала у пуном сјају.

Мишел Ру, потомак славног научника Лапласа, живи двоструким животом: током дана је научник-истраживач, а ван посла познати париски џез-пијаниста. Кад му је симпатије према нашим тенисерима допунило "откриће" минералних вода из Србије, заинтересованост је већ постала озбиљна, а кулминирала је првом светском џез верзијом српске химне "Боже правде".

Аутори: Маја Мартиновић и Владан Јочић

Уредник серијала: Владан Јочић