Како смо закорачили на Месец

Пре тачно четрдесет година, 20. јула 1969. Нил Армстронг и Баз Олдрин изашли су из месечевог модула и прошетали по Месецу. Шта је све човечанство добило овим подвигом?

Те летње ноћи сви који су имали телевизор или су знали некога ко га има били су приковани за екран очекујући да виде првог човека како ступа на тло земљиног природног сателита.

Успех америчких астронаута доживљаван је као успех целог човечанства, упркос великој трци САД и СССР-а у томе ко ће на Месец стићи први.

Три година касније летови на Месец су обуставњени као прескупи, а данас делују помало нестварно.

Шта су летови на Месец донели истраживачима свемира, шта светској науци, а шта обичним грађанима?

Зашто после четири деценије од првог лета понављање тог подвига није нимало лако и какав би циљ данас имали они који би послални астронауте на Месец.

У специјалној емисији РТС-а на четдесетогодишњицу спуштања на Месец о томе говоре инжењер Миливој Југин, који је за ТВ Београд пре четрдесет година коментарисао мисију Аполо 11 из Кејп Канаверела и Београда, др Саша Марковић аутор текстова о научним феноменима у недељнику Време и мр Наташа Станић, управница београдског Планетаријума и Народне опсерваторије.

Емисију води Зоран Станојевић.