Родославци: Тара – бајка која траје

Касније ће се смењивати векови, вулканске активности, тектонски поремећаји у доба терцијара, нестајаће, растакати се, делити и издизати земљина кора, стварајући обрисе континената које данас познајемо, а свим тим догађајима сведоче геолошке формације и фосили, али и једна врста четинара – оморика.

И то – Панчићева.

Са снимања бајковите Таре

Некада давно, шуме оморике су биле широко распростањене планетом. Али, ледена доба која су наступила, уништила су готово сва њена станишта. И на читавој кугли земаљској, овај живи фосил, за опстанак се изборио само око средњег тока реке Дрине, а на Тари ју је, тачно пре 150 година, пронашао Јосиф Панчић и научној јавности доказао да се ради о потпуно другачијем четинару од до тада познатих, о леденој лепотици из доба терцијара. Он јој је дао име, а она њему светску славу.

Душко Перић, сниматељ, бележи сву лепоту Таре

За њу се каже да је краљица свих ендемита Европе, реликт, који међу хиљаду врста флоре Таре, заузима почасно место.

Оморика је тако постала симбол Таре, а Тара симбол природног богатства Србије. Панчић га је неуморно истраживао, говорећи да се љубав и поштовање према отаџбини исказују дубоким познавањем и проучавањем њених вредности. Он је открио 102 и описао више од 2000 биљних врста.

Горан Дамљановић, сниматељ и монтажер на терену

Захваљујући њему, тадашња Србија, тек ослобођена од петовековног ропства, укључила се у светске научне токове. У Београду је основао ботаничку башту, био врстан педагог – а својим научним радом стекао највећа признања у Србији и у свету. Умро је 1888. године, и сахрањен на врху Копаоника, наравно, у ковчегу од стабала оморике.

А она, потпуно особена, витка, дама међу четинарима, наставила је да плени лепотом… овде, на Тари, потпуно заштићена.

Јелена Божовић, ауторка емисије

И сада одлично знамо, где се сместио и чека пролеће сваки становник Таре. Знамо да инстиктом гради свој животни пут према правилима средине у којој припада. Тако би и човек морао да ослушне и застане, па пажљиво осмотри ово чудо и благо које траје милионима година, које није сваком дато, па га, тим пре, с поштовањем прихвати и негује. Или барем, не дира, не квари, јер овде је све по најбољем, природном поретку устројено да траје.

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажер: Горан Дамљановић