Јесен стиже, Дуњо моја

Дуња све чешће хвата себе у сањарењу: о граду, вршњацима, неком богатијем и разноврснијем животу. Зато се обрадује кад у шетњи, недалеко од куће, примети да дунђери и столари на обали Тисе подижу чарду.

Здравље Александре Блавацки почиње да губи битку са њеним годинама. Она зове на састанак дугогодишњег адвоката Гранфилдових. Њена намера је да тестаментом регулише располагање баштином, коју су користили од кад су се доселили у кућу Гранфилдових. Њен син Александар, одрастао под ауторитарном и посесивном мајком, нестрпљив је да постане једини газда великог имања.

Сусрет са породичним адвокатом Гранфилдових распрши све наде Блавацких. Аница Гранфилд је, упркос својој младости, прерану смрт дочекала спремна. Њен тестамент прецизан је и необорив. Прави власник имања Гранфилдових још увек је Дуња Лађарски, Аничина усвојена ћерка, и тако ће остати све до њене смрти или док се тог имања писмено не одрекне.

Адвокат још скреће пажњу Блавацкима да њих двоје имају среће што ни млада Дуња, ни њен отац нису упознати са свим детаљима тестамента. Кад то чује, Александра ће од беса једва доћи до речи. Ипак, биће довољно мудра да адвокату понуди мито и тако купи његово ћутање.

У међувремену, у чарди Дуња упознаје и младог виолинисту Филипа, кога Цигани са којима свира зову Бели. Млади музичар допадне се Дуњи на први поглед.

По повратку на салаш, Дуња исприча свом оцу да је била на чарди. Сава је укори, јер то није место за девојку попут ње. Сава одлучује да и сам оде до чарде и упозори нове газде да не нуде своје услуге младим људима, поготову не младим женама.

Сава долази на чарду. Запањен, схвата да познаје нове власнике чарде. То су Брђевић и његова сестра Милина.

У главним улогама: Милан Васић, Мирка Васиљевић, Никша Кушељ, Немања Јаничић, Рената Улмански, Андрија Милошевић, Милена Васић, Љубиша Самарџић и други.

Сценариста је Ђорђе Милосављевић, а режисер Љубиша Самарџић.