Лепша страна Србије-Општина Рековац

Оцем наивног сликарства у Србији многи сматрају Јанка Брашића пореклом из Опарића, код Рековца који се са својим делом први пут појавио четрдесетих година прошлог века. Као интерпретатор традиционалног живота колектива руралних средина, сјајан цртач и портретиста, сматра се једним од значајнијих српских сликара.

Благодати бујних шума општине Рековац користе се и у индустријске сврхе. Рековац је широм земље,али и ван њених оквира, постао познат по традиционалним производима од врбовог прућа. Плетарска делатност углавном представља допунску делатност пољопривредника. Израђује се преко сто врста корпи за различите намене.

С друге стране густих шума налазе се пространи и благородни левачки виногради. Веома продуктивно земљиште, настало на растреситим неогеним седиментима, погодује виновој лози, те се Рековац може поредити са најпрестижнијим светским виногорјима Производња грожђа и прерада вина представља традиционалан, породични посао великог броја мештана ових крајева. Због тога и укус Левачког вина одише историјом, сетом и топлином.

Села брдско-планинског типа у општини Рековац имају изванредне услове за пружање туристичких услуга.За гастро туризам у општини Рековац може се рећи да представља спој вредних руку,здраве хране, чаробног вина и прелепе природе.

Носилац културног развоја свакако је и Народна библиотека Др.Милован Спасић. Основана је давне 1928.године и као читаоницу, отворила је група Левачких интелектуалаца.

Свакако најзначајнији културно-историјски објекат јесте манастир Каленић. То је бисер моравске архитектуре. Духовни је и културни центар овог краја. Велелепни манастир познат је по изузетном фрескопису. Саграђен је у 15.веку, у  доба Деспота Стефана Лазаревића. Фреске овог манастира имају посебну вредност и заузимају завидно место у средњовековном српском сликарству. У манастирској порти се налази спомен-чесма која је изграђена 1937. године, а посвећена је краљу Александру првом и свим погинулим Левчанима у ратовима за ослобођење од 1912. до 1918. године. Овај споменик је заштићени споменик културе прве категорије.

Аутор и извршни продуцент: Зоран Трифуновић