среда, 24.02.2016, 09:50 -> 11:23
100 сенки над Београдом: Прича о Јовану Цвијићу
Јован Цвијић је био водећи српски интелектуалац с' краја 19. и почетка 20. века. Мало је познато да је грандиозни Цвијић био утемељивач наука: "Картологије" и "Етнопсихологије".
Цвијић, човек несвакидашње природе и научник од светског значаја, истражио је невероватних пола милиона квадратних километара Балканског полуострва, а поред истраживачког рада, Јован беше уважени ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, државни емисар на мировним конференцијама у Лондону и Паризу.
"Србија има географски положај да се већом силом прикаже", писао је Цвијић. Под "српском силом", научник није подразумевао само убојито оружије којим је његов национ вековима освајао слободу, већ и моћ политике, богомданог природног окружења које Србији, одувек даје посебно, геостратешко место у историји Европе.
Цвијић је занимљиво и творац кованице по којој су "Срби своју кућу изградили на друму", а Београд престони град Срба је, приметиће Јован, своја крила раширио над чак двадесетдевет брежуљака.
Јован Цвијић беше члан осам академија наука, шеснаест географских и природњачких друштава, почасни доктор Сорбоне, Карловог универзитета у Прагу, а још за живота је, уз десетак међународих одликовања, себе и Србију уврстио међу научнике и земље, који су светској науци пружили непроцењив научни допринос.
Своје ставове, описао је у радовима "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва" и студији "Балканско полуострво и јужнословенске земље".
