уторак, 05.01.2016, 13:30 -> 14:38

Квадратура круга: Ђорђе Вајферт

У 2015. години навршило се 165 година од рођења Ђорђа Вајферта,оца српске индустријализације, оснивача неколико рудника у нашој земљи и творца модерног пиварства у Србији.

Уз све то Вајферт је био и велики задужбинар и добротвор који је за време српско-турског рата (1876-1878) српској војсци поклонио новац за куповину топова.У том рату учествовао је као добровољац у коњици и тада добио свој први орден за храброст.

За време Балканских ратова Ђорђе Вајферт најсиромашнијим становницима Београда поклања 60000 векни хлеба, а српској коњици шаље на фронт 100.000 литара пива.

За време Првог светског рата као гувернер Народне банке Србије успева да сачува златне резерве Србије, а када је први пут постављен на ту функцију Вајферт је поново увео динар као српску валуту. Због тога нас данас гледа са новчанице од 1000 динара.

У Панчеву и Београду овај задужбинар, визионар и хуманиста оставио је неколико задужбина као и бројне поклоне српском народу.

број коментара 1 пошаљи коментар

(уторак, 29. дец 2015, 14:16)
Драгана Секулић [нерегистровани]

пошаљи одговор

грешка

Поштовани,
пратим Ваше емисије и драго ми је да тако нешто постоји на нашој медијској сцени. Пуно смо сазнали из Ваших емисија и шаљем Вам пуно подршке и желим сву срећу у даљем раду.
У овој емисији о Ђ.Вајферту провукла се једна грешке и то не Ваша већ Вашег саговорника. Ђ.Вајферт није увео већ је вратио динар као нашу валуту.Прво ковање српског новца започело за време владавине краља Стефана Радослава (владао од 1228. до 1233. године). Назив тог првог српског новца био је, баш као и данас – динар српски или, на латинском, гросус де Расциа, рашки грош. А прво помињање имена ДИНАР, као домаће српске валуте, појављује се 1321. године, у листини краља Уроша II Милутина. Српски средњовековни новац одликује лепота, елеганција, маштовитост представе а по квалитету ковања и новитетима у изради и варијанти превазилазио је ковања већине суседних држава и један је од најбитнијих показатеља самосталности, државности и моћи тадашње српске државе. Богатство ковања може се илустровати следећим примером: у распону ковања од 230 година, тј. од времена владавине краља Радослава 1228-1234 па до пада под турску власт, више од 20 владара, 15 жупана и великаша и десетак градова ковало је свој новац. До сада је регистровано око 350-400 врста новца (мада је то тешко презицно утврдити). Ковање српског новца престаје освајањем Смедерева од стране Турака да би се поново покренуо након устанака. Овај новац на себи носи 1868. годину.
Само мала исправка од љубитеља нумизматике.
с поштовањем Драгана Секулић