РТС Наука: Програмска шема - субота, 07. мар 2026
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)
Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Тајне људског тела: Уринарни систем (R)
Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.
Како се калио човек: Андреа Арсовић
Научити када се прилагодити, а када чврсто истрајати у својим намерама. Прихватити кризе и поразе као саставни део живота. Извући поуке из грешака и сваки дан се трудити да будеш бољи него јуче.
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.
Тајне људског тела: Цревни систем
Да ли сте се икада запитали шта се догађа са сваким залогајем хране који поједемо? Како се тај залогај претвара у енергију која нам даје снагу? ...И шта се све дешава на том епском путовању кроз наш цревни систем?
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства (R)
Ова емисија серијала Добро је, добро је знати… показаће колико мајка може – од научних студија до сопственог искуства. То је и наслов рада који је наша гошћа представила на стручно-научној конференцији Дани дефектолога 2024 године а сада је у јавност изашла и са књигом.
Историја Ниша: Средњи век (R)
За великог српског жупана Стефана Немању град Ниш имао је посебан значај. У време када је као млад племић управљао Топлицом, Расином и Реком, у њему се срео са славним византијским царем Манојлом Комнином.
Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина (R)
За овог архитекту ГРАДИТИ значи сарађивати са тлом, ставити свој белег у простор и допринети постепеној промени предела и града.
Преваспитани: Светозар Радишић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Усамљеност (R)
Усамљеност је свепрожимајуће стање, недостатка, лишености, нелагоде, особа некада не може то ни да дефинише као усамљеност. Може да буде маскирана немиром, нечим што нас тера да посегнемо за храном или пићем. Ситуациона усамљеност је када знамо ко нам недостаје. Kод структуралне или хроничне усамљености, особа не зна ко јој недостаје. Ова врста усамљености свима може да се деси, природно је да имамо периоде у којима се осећамо усамљено.
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)
Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 285. еп. (R)
У новом издању магазина Еду глобал указаћемо на резултате истраживања у вези са коришћењем јавних чесми у Београду, посебно оних са изворском водом.
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)
У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...
Научни портал, 171. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Од пигмента до концепта: Које је боје боја? (R)
Када је реч о својствима предмета, најтеже је говорити о бојама, рекао је грчки филозоф Аристотел у четвртом веку пре наше ере.
Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)
Научити када се прилагодити, а када чврсто истрајати у својим намерама. Прихватити кризе и поразе као саставни део живота. Извући поуке из грешака и сваки дан се трудити да будеш бољи него јуче.
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.
Тајне људског тела: Цревни систем (R)
Да ли сте се икада запитали шта се догађа са сваким залогајем хране који поједемо? Како се тај залогај претвара у енергију која нам даје снагу? ...И шта се све дешава на том епском путовању кроз наш цревни систем?
Добро је, добро је знати: О анемији
Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп.
Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп.
У првим годинама после рата већина пронађених посмртних остатака палих војника у Србији смештена је у Спомен костурнице, најчешће подизане на местима одржавања великих битака: у Београду, Нишу, Текеришу, Гучеву, на Мачковом камену...
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп.
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.
Историја науке: Јован Цвијић
У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.
Студио знања: Невидљиве технологије
Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.
Декодирање науке: Партнерски односи
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Добро је, добро је знати: О анемији (R)
Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)
Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R)
У првим годинама после рата већина пронађених посмртних остатака палих војника у Србији смештена је у Спомен костурнице, најчешће подизане на местима одржавања великих битака: у Београду, Нишу, Текеришу, Гучеву, на Мачковом камену...
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.
Историја науке: Јован Цвијић (R)
У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.
Студио знања: Невидљиве технологије (R)
Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.
Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Коментари